Ključna činjenica je da je Kina već duboko ušla u narednu fazu, u kojoj se očekuje da zameni Sjedinjene Države kao glavno potrošačko tržište sveta.
„Stari svet umire, a novi se muči da se rodi: sada je vreme čudovišta.“ -Antonio Gramši
Davos 2026 bio je poremećeni kaleidoskop. Jedini način da se čovek provuče kroz to blato bio je da stavi slušalice i pusti Band of Gypsys da razbija zvučne barijere, potapajući niz iskreno zastrašujućih događaja, uključujući vezu Palantira i BlekRoka, spajanje Velike Tehnologije i Velikih Finansija, „master plan“ za Gazu i akutnu dezorijentaciju u tiradi neo-Kaligule, ovde u trominutnoj verziji.
Zatim je došao govor koji su mejnstrim mediji fragmentisanog Zapada uzdigli kao vizionarski: mini-opus magnum kanadskog premijera Marka Karnija, sa obaveznim citatom Tukidida („Jaki rade ono što mogu, a slabi trpe ono što moraju“) kako bi ilustrovao „pukotinu“ u „poretku zasnovanom na pravilima“, koji je već najmanje godinu dana mrtvac koji hoda.
Kako se ne nasmejati krajnje bogatoj ideji pisma 400 „patriotskih“ milionera i milijardera, upućenog šefovima država u Davosu, u kojem traže „više socijalne pravde“. Prevod: prestravljeni su – u režimu Raj Paranoje – zbog „pukotine“, odnosno uznapredovalog kolapsa neoliberalnog etosa koji ih je uopšte i obogatio.
Karnijev govor bio je lukav, naslovima gladan manevar da se, bar u tezi, sahrani „poredak zasnovan na pravilima“, eufemizam koji se od kraja Drugog svetskog rata koristi za potpunu dominaciju anglo-američke finansijske oligarhije. Karni sada priznaje tek „pukotinu“, koju bi navodno trebalo zakrpiti „srednjim silama“, uglavnom Kanadom i nekolicinom Evropljana (bez Globalnog juga).
A tu je i ključni dokaz: navodni lek za „pukotinu“ nema apsolutno nikakve veze sa suverenitetom. Reč je o kontrolisanom balansiranju, nekoj vrsti upravljane, veštačke multipolarnosti – bez ikakve veze sa BRICS-om – zasnovane na maglovitom „realizmu zasnovanom na vrednostima“, „izgradnji koalicija“ i haotičnoj „promenljivoj geometriji“, osmišljenoj da očuva istu staru monetarističku prevaru.
Dobro došli u Lampeduzinog „Geparda“, rimejk: „Sve mora da se promeni da bi sve ostalo isto.“
A sve to dolazi iz kuhinje liberalnog igrača, bivšeg guvernera Banke Engleske. Takvi tigrovi nikada ne menjaju šare.
Prave poluge moći – koje koriste Siti Londona i Vol Strit – potpuno su imune na ovaj „lek za pukotinu“.
Razvijajuće, višeslojno strateško partnerstvo Rusije i Kine već pobija Karnijevu sofisticiranu obmanu, koja je zavarala mnoge upućene ljude. Isto važi i za BRICS, dok napreduje dugim i krivudavim putem stvarne multinodalnosti.
Što nas dovodi do prave poruke Karnijevog prepoznatljivog „kontrolisanog curenja“:
Kanada i evropske „srednje sile“ sada se ne nalaze za stolom, već na meniju, jer neo-Kaligula, vladar sveta, može s njima da radi ono što NATO faktički radi Globalnom jugu već 30 godina.
„Sve mora da se promeni da bi sve ostalo isto“
Mnogi koji danas uzdižu Karnija kao Novog Mesiju i velikog branioca međunarodnog prava potpuno su ignorisali ili prikrivali cionistički genocid u Gazi, demonizovali Rusiju do beskraja i nastavljaju da podstiču Večni rat, a sada na kolenima mole neo-Kaligulu za „dijalog“ kako bi se rešila njegova samoproglašena otimačina Grenlanda.
Ilon Mask se, uzgred, takođe pojavio u Davosu u poslednjem trenutku. On je veliki pristalica otimačine Grenlanda. Mask i druge tehno-feudalne zvezde ne mogu da odole projektu pretvaranja tog „parčeta leda“ (termin neo-Kaligule) u glavno čvorište digitalnih država, naslednica nacionalnih država, kojima bi vladali tehnološki direktori u ulozi filozofa-kraljeva.
Spojite to sa vezom Velike Tehnologije i Velikih Finansija – za stolom Palantir–BlekRok – i dobijate kraljeve veštačke inteligencije koji predvode, dok finansijeri slede.
„Parče leda“, naravno, neprestano se topilo širom davoskog spektra. Kada je neo-Kaligula objavio da Grenlandu neće uraditi ono što je uradio Venecueli, kolektivno evropsko olakšanje bukvalno je raznelo Šampanjac.
Na scenu je stupila sertifikovana NATO pudlica Tuti Fruti al Ruti, sa večitim osmehom uvelog holandskog tulipana, da ubedi „Taticu“ da bude blag, dokazujući još jednom da je EU banana-republika, zapravo Unija, samo bez banana.
Neo-Kaligula i uveli tulipan sklepaše „okvir“ po kojem SAD dobijaju deo grenlandske teritorije za vojne baze i ograničeni razvoj rudarenja retkih metala, uz obaveznu zabranu ruskih i kineskih projekata. Danska i Grenland nisu ni bili u prostoriji kada je ovaj „dogovor“ postignut.
Ipak, sve to može da se promeni u trenu, ili jednom objavom na društvenim mrežama. Jer to nije ono što neo-Kaligula želi. On želi Grenland obojen crveno-belo-plavo na mapi SAD.
Zastrašujuća otimačina istaknuta u Davosu ipak je bila Gaza. Na scenu stupa nepodnošljivi igrač – prava pamet u porodici je, inače, supruga Ivanka – koji predstavlja master plan za „novu Gazu“.
Ili kako marketinški upakovati Užas… Užas (izvinjenje Džozefu Konradu).
Imamo kampanju masovnog ubijanja i istrebljenja, spojenu sa otimanjem teritorije svedene na ruševine, što vodi ka visokobezbednosnoj zoni za simbolične, „odobrene“ Palestince i elitnu obalu za špekulante nekretninama i izraelske naseljenike.
Svim tim bi upravljala privatna kompanija, sa neo-Kaligulom kao doživotnim predsednikom, zadužena za aneksiju, okupaciju i eksploataciju Gaze: monstruozna otimačina zemlje koja u jednom potezu zakopava genocid i ono malo što je ostalo od međunarodnog prava – uz punu saglasnost EU i grupe političkih „lidera“, jednih prestravljenih, drugih koji kalkulišu kako da zaobiđu gnev neo-Kaligule.
Kineska „pukotina“
Neki klovn po imenu Nadija Kalvino, predsednica Evropske investicione banke, čak je u Davosu tvrdila da je EU „supersila“.
Istorija, međutim, nerado priznaje kao supersilu strukturu koja je potpuno zavisna od SAD i NATO za odbranu, nema sposobnost projekcije moći, ne poseduje velike tehnološke kompanije (one koje postoje su u raspadu), 90 odsto zavisi od uvoza energije i guši se u dugu od 17 biliona dolara, što je više od 80 odsto BDP-a EU.
Na kraju, usred tolike – besmislene – buke i besa, šta je bio pravi preokret u Davosu? Ne „pukotina“, niti planovi otimačine. To je bio govor kineskog potpredsednika vlade He Lifenga.
Zanimljivo, Karnijev govor o „pukotini“ snažno je oblikovan njegovim nedavnim putovanjem u Kinu, gde se sastao sa He Lifengom, ozbiljnim kandidatom da jednog dana nasledi Si Đinpinga.
U Davosu je He Lifeng jasno poručio da je Kina odlučna da postane „svetsko tržište“ i da je jačanje domaće potražnje sada „na vrhu ekonomske agende“, što se odražava u 15. petogodišnjem planu koji će biti usvojen u martu u Pekingu.
Dakle, šta god varvari planirali, činjenica koja je bitna jeste da je Kina već duboko ušla u sledeću fazu, u kojoj se očekuje da zameni Sjedinjene Države kao glavno potrošačko tržište sveta.
E, to se zove prava pukotina.
