Evropska komisija predstavila je konačni nacrt Zakona o digitalnim mrežama. Ovaj propis treba da uspostavi okvir na nivou EU za ulaganja u širenje širokopojasne mreže i telekomunikacione infrastrukture. Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li će takav pristup zaista uspeti da u većoj meri mobiliše privatni kapital.
Sa Zakonom o digitalnim mrežama, važan infrastrukturni okvir Evropske unije ulazi u završnu zakonodavnu fazu. Nakon pripremnih konsultacija prošle godine, Evropska komisija objavila je zvanični predlog čiji je cilj usklađivanje nacionalnih telekomunikacionih mreža država članica pod jedinstvenim pravilima. Cilj je da se smanji veliki tehnološki jaz u odnosu na vodeće digitalne ekonomije poput Sjedinjenih Američkih Država i Kine i da se kompanijama obezbedi pouzdan pravni okvir za ubrzano uvođenje 5G tehnologije i optičkih mreža. Za projekat je zadužena komesarka EU za tehnologiju Hena Virkunen.
DNA(Digital Networks Act) i preusmeravanje politike subvencija
Zakon o digitalnim mrežama zameniće postojeći Evropski kodeks elektronskih komunikacija i uspostaviti strukturni okvir za konkurenciju, sajber bezbednost i razvoj digitalnih mreža. Ukoliko Evropska komisija postigne dogovor sa Evropskim parlamentom i Savetom, što se smatra verovatnim, propis bi mogao da stupi na snagu već u januaru 2027. Konačni tekst bi potom morale da prenesu u nacionalno zakonodavstvo države članice.
Na nivou EU, program Digitalna Evropa obezbeđuje finansijski okvir za širenje digitalne infrastrukture u periodu od 2021. do 2027. godine, sa ukupnim budžetom od oko 7,6 milijardi evra. Program podržava projekte u oblasti sajber bezbednosti, klaud rešenja i digitalne infrastrukture. Pored toga, Instrument za povezivanje Evrope, CEF Digital, pokrenut pre godinu dana sa budžetom od 865 miliona evra, posebno podstiče projekte gigabitnog širokopojasnog interneta i 5G mreža širom EU.
Na nivou pojedinačnih država članica, finansiranje je i dalje uglavnom zasnovano na javnim ulaganjima. Nemačka je, na primer, 2025. godine uložila oko 4 milijarde evra javnih sredstava u digitalizaciju, od čega je približno 2,9 milijardi evra namenjeno širenju širokopojasne mreže. Privatni sektor je to dopunio sa više od 10 milijardi evra uloženih u izgradnju optičkih i mobilnih mreža.
Na nivou cele EU, države članice su u svojim digitalnim mapama puta predvidele mere ukupne vrednosti 288,6 milijardi evra. Oko 205,1 milijarda evra dolazi iz javnih budžeta, dok ostatak čine privatna ulaganja i kofinansiranje kompanija i regionalnih aktera. Programi na nivou EU poput Digitalne Evrope, CEF Digital, Horizont Evropa, InvestEU i IPCEI dodatno dopunjuju ova nacionalna sredstva, usmerena na mrežne i tehnološke projekte.
U poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, pojavljuje se znatno drugačiji investicioni profil. Tamo privatni kapital dominira, sa obimom transakcija većim od 200 milijardi dolara u digitalnoj infrastrukturi. Javna potrošnja, posebno u istraživanju i razvoju, iznosila je oko 145 milijardi dolara, uključujući značajna sredstva za odbranu i tehnologiju.
U SAD privatne kompanije su glavni pokretač ulaganja, dok se Evropa tradicionalno oslanja na centralizovano planiranje i snažnu ulogu države. Ostaje neizvesno koliko Zakon o digitalnim mrežama realno može da doprinese dodatnom mobilisanju privatnog kapitala, s obzirom na već obimne nacionalne napore. Sa ekonomskog stanovišta, malo toga bi moglo da se promeni. Evropa i dalje ostaje složeno i strogo regulisano okruženje u kojem su ulaganja komplikovanija i manje fleksibilna nego u Sjedinjenim Američkim Državama.
Primena na nivou EU i pogođene kompanije
Zakon o digitalnim mrežama važiće u celoj EU i direktno će uticati na telekomunikacione i infrastrukturne kompanije. U Nemačkoj to pre svega obuhvata Dojče Telekom, Vodafone Nemačka i Telefonika Nemačka, koji upravljaju obimnim mobilnim i fiksnim mrežama i poseduju ključne radio-frekvencijske licence. Novi regulatorni okvir obuhvatiće i operatere optičkih mreža, regionalne mrežne operatere i komunalna preduzeća koja ulažu u širenje mreža velikih brzina.
Pozitivna strana je to što zakon kompanijama daje duža i stabilnija prava korišćenja spektra, čime se poboljšava sigurnost planiranja investicija. Ipak, ostaje da se vidi kako će u daljem regulatornom procesu biti oblikovani zahtevi za transparentnost, pravila o nediskriminaciji koje propisuje EU i bezbednosne odredbe, kao i kako će novi mehanizam usklađenosti na nivou EU funkcionisati u praksi.
Sa stanovišta potrošača, širenje 5G i optičke tehnologije trebalo bi da dovede do stabilnijih i pouzdanijih mreža, posebno u Nemačkoj gde i dalje postoje praznine u pokrivenosti. Pravna sigurnost za velike mrežne operatere i investicioni podsticaji za razvoj infrastrukture koriste potrošačima, dok bi i manji pružaoci usluga mogli da imaju koristi od ujednačenijih tržišnih pravila.
Šanse i rizici za konkurenciju i inovacije
Ovaj propis temeljno menja okvir za digitalnu infrastrukturu EU, bez neposrednog stvaranja novih troškova, što je dobra vest u uslovima opterećenih javnih budžeta. Jedinstven evropski regulatorni okvir mogao bi da smanji nacionalne neizvesnosti i ukloni prekogranične razlike, čime bi se potencijalno snizili transakcioni troškovi za kompanije.
Međutim, inicijativu Evropske komisije treba posmatrati sa oprezom. Dosadašnji pregovori ukazuju da Brisel želi da zadrži mogućnost intervencije u strukture cena, obaveze pristupa mrežama i bezbednosne zahteve. To bi moglo da dovede do stvaranja nove birokratije koja duboko zadire u investicione procese, pogoduje velikim postojećim igračima i faktički isključuje nove konkurente sa tržišta.
Pored toga, centralizovana koordinacija spektra na nivou EU mogla bi da ograniči konkurenciju ukoliko postojeći tržišni akteri nesrazmerno profitiraju od političke bliskosti. Ostaje da se vidi da li će regulatorni okvir postati prepreka ulasku na tržište ili će zaista uspeti da podstakne inovacije u ekonomiji Evropske unije.
