Učesnici prošlonedeljnog godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma (WEF) pozvali su na „kulturnu revoluciju“ kako bi se povećalo prihvatanje laboratorijski uzgojenog mesa — uprkos, kako je navedeno, „strašnom“ otporu javnosti prema tim proizvodima, preneo je The Blaze.
Sastanak, održan u Davosu u Švajcarskoj, okupio je vodeće svetske političke i poslovne lidere.
Tokom panela „Hrana na ivici“, učesnik Sam Kas, bivši kuvar i viši savetnik za ishranu u administraciji Baraka Obame, postavio je pitanje o rastu „zamena“ za „osnovne namirnice“. Kas je rekao da ne želi da vidi budućnost „u kojoj pijemo kafu iz fabrike, umesto sa drveta“.
Andrea Ili, predsednik upravnog odbora italijanskog giganta illycaffè, uzvratio je da postoji „ogroman kulturni otpor potrošača prema tehnološkoj hrani“, ali da on veruje da takvi proizvodi „predstavljaju put napred“.
Ili, koji je više od deset godina povezan sa WEF-om, rekao je da smanjenje konzumacije mesa donosi ekološke i zdravstvene koristi. Prema njegovim rečima, „70% ekološkog otiska poljoprivrede potiče od životinjskih proteina“.
Tvrdio je da je „preterana konzumacija“ pravog mesa vodeći uzrok hroničnih nezaraznih bolesti — „zdravstveni problem broj jedan“ na Zapadu. Pozvao je na smanjenje unosa pravog mesa na „zdrav nivo“ i na višedecenijsku „kulturnu revoluciju“ kako bi se ljudi navikli na laboratorijski uzgojeno meso.
Stručnjaci ističu prednosti pravog mesa, dovode u pitanje bezbednost laboratorijskih alternativa
Internista dr Meril Nas, osnivač organizacije Door to Freedom, oštro je reagovala na Ilijeve tvrdnje. Od kada su zdravstvene vlasti počele da preporučuju manju konzumaciju mesa, rekla je, „gojaznost kod dece porasla je sa 4% na 20%“. Takođe je navela da se dijabetes tipa 2 kod dece udvostručio, dok su dijabetes i predijabetes kod odraslih naglo porasli. Kao glavni uzrok navela je visok unos ugljenih hidrata.
„Meso je izuzetno zdravo, naročito kada životinje pasu travu, kako im je prirodno namenjeno, i kada se ne hrane antibioticima, hormonima i kontaminiranom stočnom hranom“, rekla je Nas. Dodala je da je industrijska stočna hrana često „natopljena glifosatom ili uzgajana na kanalizacionom mulju“.
Biolog dr Hajdi Vihman, članica savetodavnog odbora inicijative Make Europe Healthy Again, rekla je da glavni uzrok hroničnih bolesti nije meso, „već način na koji se hrana proizvodi, obrađuje i odvaja od prirodnih bioloških ciklusa“.
„Prekomerna konzumacija biološki degradirane, visoko prerađene hrane je problematična, bez obzira da li je životinjskog ili biljnog porekla“, rekla je ona.
Dr Karl Jablonovski, viši istraživač u organizaciji Children’s Health Defense, rekao je da, iako stočarstvo može biti izvor bolesti, ozbiljna pitanja ostaju u vezi sa bezbednošću laboratorijski uzgojenog mesa.
„Laboratorijski uzgojeno meso nosi sve nepoznanice svake nove tehnologije“, rekao je. „U teoriji može biti zdravo. U praksi — samo ako potrošači to budu zahtevali.“
Prema Sajeru Džiju, osnivaču GreenMedInfo i predsedniku Globalnog foruma za dobrobit, ove nepoznanice uključuju „nove rizike“ koji nisu dovoljno istraženi.
„Mnogi proizvodi se oslanjaju na besmrtne ćelijske linije koje izbegavaju prirodno starenje i smrt ćelija, što otvara legitimna pitanja o kancerogenom potencijalu i dugoročnim biološkim posledicama“, rekao je Dži.
Dodao je da ovakve tehnologije „centralizuju proizvodnju hrane u visoko patentirane, vlasničke sisteme, potiskujući lokalne i poljoprivredne mreže i vodeći ka industrijskoj zavisnosti, umesto suvereniteta hrane“.
WEF naziva razvoj mesa iz matičnih ćelija „revolucionarnim“
WEF je prošle nedelje objavio video u kojem promoviše laboratorijski uzgojeno meso iz životinjskih matičnih ćelija, nazivajući tehnologiju „revolucionarnom“.
Video prikazuje kompaniju Shiok Meats iz Singapura, koja proizvodi „meso“ i „morske plodove“ iz matičnih ćelija. Prema WEF-u, ova tehnologija nudi „obećavajuće rešenje za ekološke i etičke probleme tradicionalne stočarske proizvodnje“.
Singapur je 2020. odobrio prodaju laboratorijskog mesa i danas je globalni lider u promociji zamena za klasično meso. Tokom 2024. godine odobreno je i 16 vrsta insekata za ljudsku ishranu.
Više stručnjaka sugerisalo je da globalna elita pokušava da smanji potrošnju mesa kroz taktike poput izazivanja alergija na crveno meso ili prebacivanja bogatih zemalja na „100% sintetičku govedinu“.
„Globalisti su morali da stvore narativ kojim demonizuju meso“, rekla je Nas. „Pritisak na laboratorijsko meso dolazi iz želje da se hrana kontroliše od strane centralnih vlasti.“
Sejmus Bruner, direktor istraživanja u Institutu za odgovornost vlasti, rekao je da sve ovo povezuje opsesija male, samoproglašene elite koju naziva „kontroligarsima“ — ljudi koji veruju da svaki aspekt ljudskog života mora biti upravljan, optimizovan i na kraju u njihovom vlasništvu.
