Generalni direktor SZO-a, Tedros Adhanom Ghebreyesus, reagovao je na povlačenje SAD-a iz Svetske zdravstvene organizacije predstavljajući verziju “plandemijskih” događaja koja je jedva prepoznatljiva. Odjednom se tvrdi da je SZO samo davala preporuke i nije vršila nikakav pritisak. Ali tragovi prošlosti ne mogu se tako lako izbrisati. Kao što bi Tedros trebao znati, s obzirom na navode o umešanosti u etiopski genocid…
Dana 24. januara 2026, dr Tedros je objavio izjavu u kojoj se osvrće na razloge koje je naveo američki ministar zdravlja Robert F. Kennedy Jr. za povlačenje SAD-a iz SZO. Kennedy je optužio SZO da više ne brine o interesima i zdravlju ljudi, već da je postala alat za interese trećih strana.
This @HHSGov statement concerning @WHO contains inaccurate information. The truth is as follows:
While WHO recommended the use of masks, physical distancing and vaccines, WHO did not recommend governments to mandate the use of masks or vaccines and never recommended lockdowns.… https://t.co/CSpBKF1QKf
— Tedros Adhanom Ghebreyesus (@DrTedros) January 24, 2026
Tedros sada tvrdi da iako je SZO preporučivala maske, socijalno distanciranje i vakcinaciju, nikada nije vršila pritisak na vlade niti zahtevala karantine. Umesto toga, samo je pružala “tehničke savete” koje svaka vlada može primeniti po sopstvenom nahođenju. To miriše na preventivni potez s obzirom na katastrofalne posledice mRNA injekcija i mera planiranog širenja epidemije.
Svi koji ispituju Tedrosove izjave od 2020. do 2022. susrešće se s potpuno drugačijim tonom. Čelnik SZO-a više puta je pozivao na masovna ograničenja. U julu 2021. zahtevao je maske, vakcinaciju i socijalno distanciranje. U maju 2022. naglasio je da je “najbolji način zaštite ljudi i dalje vakcinacija – uz javnozdravstvene i socijalne mere”.
Poplava “preporuka” i zahteva bila je beskrajna. Potrebne “socijalne mere” vlade širom sveta shvatile su i koristile kao opravdanje za teška kršenja sloboda i osnovnih prava građana. Tedros je više puta govorio o potrebi da se “učini sve što je potrebno” da se zaustavi širenje i pohvalio zemlje koje su preduzele rigorozne mere. Granica između preporuke i prisile namerno je bila zamagljena; u konačnici, vlade širom sveta sledile su smernice iz Ženeve.
Ova strategija imala je razorne posledice. Karantine su uništile egzistenciju, stvorile psihološki stres, posebno za decu, i dovele do prekomerne smrtnosti koja je daleko premašivala direktne efekte bolesti. mRNA injekcije, koje je Tedros reklamirao kao “sigurne i efikasne”, dugo su bile predmet ozbiljnih kritika. Prikrivene neželjene reakcije, nedostatak dugoročnih podataka i “efikasnost” koja je bila daleko ispod obećanja. Milioni ljudi bili su primorani na vakcinaciju pod izgovorom preporuka SZO, često uz pretnje profesionalnim i društvenim posledicama zbog “odbijanja vakcinacije”.
Svojim odbacivanjem preporuka SZO-a, Tedros sada našim nacionalnim političarima predstavlja ogroman problem objašnjenja. Zašto su u Austriji, Nemačkoj i mnogim drugim zemljama uvedene višemesečne karantine, škole zatvorene, a vakcinacija sprovedena, iako – kako Tedros sada tvrdi – nije bilo prisile od strane SZO? Švedska pokazuje da je postojao drugi put. Zemlja se suzdržala od karantina, držala škole otvorenim i verovala u dobrovoljnu ličnu odgovornost svojih građana. Rezultat je bila jedna od najnižih dugoročnih stopa smrtnosti u Evropi, što potvrđuju razne analize. Švedska je prebrodila “plandemiju” bolje od većine zemalja koje su uvele prisilne mere, bez trajne štete svom privrednom i društvenom sistemu. Jesu li naši političari stoga sledili preporuke SZO, ili su umesto toga progurali “plandemijske” mere iz sopstvene žudnje za moći i poslovnih interesa? Pretpostavljamo da nijedna strana nije bila nevina, ni SZO ni naši političari.
Za Hrvatsku se postavlja pitanje: zašto ostajemo članica organizacije koja poriče sopstvenu odgovornost? Koja je delovala kao glasnogovornik farmaceutske industrije? Povlačenje bi bio jedini logičan korak, prvenstveno kako bismo povratili svoj suverenitet i sprečili vladu da se ponovo poziva na SZO. Tokom planirane pandemije, SZO je igrala istu ulogu kao i EU u svakodnevnom životu: zgodan izgovor za naše vladare da sprovode mere za koje nikada ne bi dobili odobrenje naroda. SZO je duboko kompromitovana interesima trećih strana i, u najgorem slučaju, nedemokratska, nadnacionalna pseudo-vlada. U najboljem slučaju, to je jeftin izgovor. Van s tim.
Ali povlačenje iz SZO ne može biti jedina posledica planirane pandemije. Svi uključeni moraju se suočiti s pravnom odgovornošću. Jer bez kazne, počinioci će sledeći put postupiti na potpuno isti način. Svatko ko se jednom izvukao za zločin, počiniće ga ponovo.
