Lider Komunističke partije Kine Si Đinping uputio je do sada najjasniji poziv da kineska valuta dobije status globalne rezervne valute, signalizirajući dugoročnu ambiciju Pekinga da oslabi finansijsku dominaciju SAD i preoblikuje međunarodni monetarni sistem.
U tekstu objavljenom u časopisu Ćijuši, glavnom ideološkom glasilu Komunističke partije Kine, Si je poručio da Kina mora izgraditi „moćnu valutu“ koja će biti „široko korišćena u međunarodnoj trgovini, investicijama i na deviznim tržištima, i da stekne status rezervne valute“.
Iako Kina već godinama promoviše širu upotrebu *renminbija, Sijeve izjave predstavljaju njegovu najdirektniju formulaciju strategije čiji je cilj da se juan podigne u sam vrh svetskih valuta.
Kineski predsednik je ocenio da bi dobijanje statusa rezervne valute zahtevalo duboke finansijske reforme, uključujući stvaranje „moćne centralne banke“, globalno konkurentnih finansijskih institucija i međunarodnih finansijskih centara sposobnih da privuku svetski kapital i utiču na globalno formiranje cena.
Ovi komentari potiču iz govora koji je Si održao 2024. godine pred visokim regionalnim zvaničnicima, ali su u javnost dospeli tek ove nedelje.
Njihova objava dolazi u trenutku rastuće globalne neizvesnosti, slabljenja američkog dolara, najavljenih promena u rukovodstvu Federalnih rezervi i pojačanih geopolitičkih i trgovinskih tenzija, koje teraju centralne banke da preispitaju svoju izloženost imovini denominovanoj u dolarima.
Ipak, predsednik SAD Donald Tramp je nedavno izjavio da se dolar nalazi u „sjajnoj“ poziciji.
Kelvin Lam iz Pantheon Makroekonomiksa rekao je: „Kina oseća promenu globalnog poretka realnije nego ikada ranije.“
Lam je dodao da Sijeve izjave odražavaju ono što Peking vidi kao pukotine u postojećem finansijskom sistemu.
Guverner Narodne banke Kine Pan Gongšeng prošle godine je izneo slično viđenje.
Kineska centralna banka predviđa pojavu „multipolarnog međunarodnog monetarnog sistema“, u kojem bi se renminbi takmičio sa drugim velikim valutama, umesto da odmah potisne dolar.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, u trećem kvartalu 2025. godine američki dolar činio je oko 57% svetskih deviznih rezervi, što je pad u odnosu na 71% iz 2000. godine.
Evro je učestvovao sa oko 20%, dok je renminbi(juan) zauzimao tek šesto mesto sa svega 1,93%.
Analitičari upozoravaju da Kina stoji pred ozbiljnim preprekama.
Globalne rezervne valute obično zahtevaju potpuno otvorene račune kapitala i punu konvertibilnost, korake koje Peking nerado preduzima zbog straha od odliva kapitala i finansijske nestabilnosti.
Trgovinski partneri Kine takođe vrše pritisak da se dozvoli jačanje juana, tvrdeći da je valuta potcenjena i da doprinosi ogromnom kineskom trgovinskom suficitu, koji je prošle godine dostigao 1,2 biliona dolara.
Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva ranije je pozvala Kinu da se pozabavi ekonomskim „neravnotežama“, uključujući deflaciju za koju smatra da doprinosi realnoj deprecijaciji valute.
Kineski zvaničnici insistiraju da ne manipulišu kursom radi trgovinske prednosti.
Zamenik guvernera Narodne banke Kine Zou Lan izjavio je prošlog meseca da Peking nema nameru da slabi renminbi(juan) kako bi podstakao izvoz.
Za sada, kreatori politike tolerišu umereno jačanje juana prema dolaru, iako on i dalje slabi u odnosu na evro.
Analitičari upozoravaju da je Sijeva inicijativa dugoročan projekat, a ne neposredna promena.
„Sijeva retorika danas neće preokrenuti svetska devizna tržišta“, rekao je Han Šen Lin iz kompanije The Asia Group, „ali učvršćuje dugoročni pravac koji investitori već prepoznaju.“
Ukratko, Peking šalje poruku da veruje kako dominacija dolara više nije nedodirljiva.
Shodno tome, komunistička Kina namerava da pozicionira juan kao stratešku protivtežu u promenljivom globalnom poretku.
*Renminbi (RMB) je zvanični naziv kineske valute, dok je juan osnovna novčana jedinica.
