Istaknuti profesor bioetike izazvao je talas osuda nakon što je sugerisao da dvostranačka inicijativa predsednika Donalda Trampa da se punomasno mleko vrati u školske obroke nosi odjeke fašističke, nacističke i belonacionalističke ideologije.
Optužba je izazvala snažnu reakciju i pokazala koliko je čak i svakodnevna javna politika postala politički zapaljiva tema.
Povod za polemiku bilo je Trampovo potpisivanje Zakona o punomasnom mleku za zdravu decu 2025. godine.
Tim zakonom punomasno mleko vraćeno je u federalne školske programe ishrane, nakon što je uklonjeno tokom reforme ishrane iz 2010. za vreme administracije Baraka Obame.
Predlog je usvojen uz ogromnu dvostranačku podršku. U Predstavničkom domu prošao je glasanje bez pojedinačnog izjašnjavanja, dok je u Senatu dobio jednoglasnu podršku.
Uprkos tom konsenzusu, profesor bioetike sa Njujorškog univerziteta Artur Kaplan javno je doveo u pitanje kulturno značenje ove politike.
Pišući u časopisu The American Journal of Bioethics, Kaplan navodi:
„Kao neko ko je proučavao i pisao o istoriji nauke i javnog zdravlja pod fašističkim režimima, sumnjičav sam.
Pijenje mleka je političko.
Ispijanje punomasnog belog mleka imalo je veliku ulogu u rasističkom i krajnje desničarskom razmišljanju.“
Kaplan je konzumaciju punomasnog mleka povezao sa istorijskim autoritarnim pokretima.
„Fašisti su koristili ovaj napitak kao simbol belog suprematizma još od vremena kampanja javnog zdravlja Il Dučea, Benita Musolinija, u Italiji“, napisao je.
„I nacisti su bili opčinjeni punomasnim mlekom“, dodao je.
„U Americi je ispijanje punomasnog mleka godinama deo poruka alt-desnice i belih nacionalista na Tviteru, u mimovima i video-snimcima.“
Kaplan je zaključio širim upozorenjem:
„Rasizam i eugenika, nažalost, možda igraju ulogu u iznenadnoj potrebi da se pijenje punomasnog mleka fetišizuje.
Pijenje punomasnog mleka je signal krajnjoj desnici i belcima nacionalistima.
Kampanja za promociju punomasnog mleka može imati više faktora, ali u trenutku kada eugenika, rasizam i beli nacionalizam podstiču previše naše političke retorike, ovu kampanju treba prihvatiti sa oprezom.“
Kritičari: Politizacija dečje ishrane
Bioetičar Vesli Smit odbacio je ove tvrdnje, ukazujući na široku dvostranačku koaliciju koja stoji iza zakona.
U tekstu za National Review, Smit je ironično napisao:
„Jedan od počasnih gostiju na ceremoniji potpisivanja Zakona o punomasnom mleku za zdravu decu u Ovalnoj sobi, kog Kaplan usput pominje, bio je taj ozloglašeni beli suprematista dr Ben Karson.
Jedan od prvih sponzora zakona bio je senator Džon Feterman, poznati simpatizer Kju Kluks Klana.“
Podržavaoci zakona tvrde da je fokus politike na ishrani i izboru roditelja, odnosno na vraćanju punomasnih mlečnih proizvoda koji obezbeđuju kalorije i esencijalne masti potrebne deci u razvoju, uz poništavanje ranijih federalnih ograničenja uvedenih u okviru borbe protiv gojaznosti.
Ograničenja iz Obaminog perioda uklonila su punomasno mleko iz većine školskih kantina i zamenila ga varijantama sa smanjenim procentom masti.
Kritičari te odluke godinama su upozoravali da je federalna dijetetska teorija stavljena ispred lokalnog odlučivanja i stvarnih zdravstvenih rezultata učenika.
Širi kulturni raskol
Sukob oko ovog pitanja odražava sve dublju kulturnu i političku podelu u kojoj čak i rutinske zdravstvene ili obrazovne politike postaju žarišta ideoloških obračuna.
Trampov zakon predstavlja jednostavnu reformu ishrane sa dvostranačkom podrškom zakonodavaca.
Ipak, umesto toga pokrenuo je optužbe koje povezuju prehrambenu politiku sa ekstremizmom.
Oštre tvrdnje Artura Kaplana pokazuju da se danas čak i školski jelovnici nalaze u središtu šire političke borbe u Americi.
Kako se rasprave o javnom zdravlju, obrazovanju i federalnim ovlašćenjima zaoštravaju, spor oko punomasnog mleka otkriva dublju realnost: u današnjoj političkoj klimi gotovo nijedna politika, ma koliko delovala svakodnevno, više nije izvan ideološkog sukoba.
