Evropske zakonske regulative o govoru na internetu, koje krše prava pojedinaca zbog onoga što su rekli ili napisali, sada mogu uticati i na Amerikance, upozoravaju stručnjaci. Čak i Ustavom zagarantovana Prva amandmanska prava u SAD više nisu dovoljna da zaštite slobodu izražavanja pred evropskim pravilima.
Tokom saslušanja pred Odborom za pravosuđe Kongresa SAD prošle nedelje, finska poslanica Paivi Rasanen ispričala je kako je od 2021. godine krivično gonjena jer je citirala stihove iz Biblije članovima crkve i na društvenim mrežama, kritikujući učešće svoje crkve na Paradi ponosa. Iako je prvostepeno oslobođena, slučaj je dospeo pred finski Vrhovni sud.
„Moj proces pokazuje koliko brzo demokratska društva mogu napustiti slobodu izražavanja kada država odluči koji su stavovi prihvatljivi,“ izjavila je Rasanen za The Epoch Times. „Nikada nisam mislila da citiranje Biblije u objavi na Tviteru može dovesti do godina krivičnih prijava, ali to je danas realnost u Evropi. Amerikanci treba da brinu jer jednom kada cenzura postane normalna, ona se ne zaustavlja na granicama jedne zemlje.“
Slični trendovi su prisutni i u drugim zapadnim zemljama: Kanada razmatra zakon koji bi ukinuo verske izuzetke iz zakona o govoru mržnje, dok Australija planira kriminalizaciju određenih simbola i fraza, sa kaznama do dve godine zatvora.
Irac Graham Linehan, pisac i komičar, prisustvovao je saslušanju i ispričao kako je 2025. godine uhapšen na Heathrow aerodromu zbog izjava datih u Americi o transrodnim pitanjima. „Deset godina britanska policija me maltretira zbog stavova koje deli većina javnosti,“ rekao je Linehan.
Strani uticaj na američki govor
Izveštaj američkog Kongresa iz februara 2026. godine pod nazivom „Pretnja strane cenzure“ tvrdi da je Evropska komisija decenijama vršila pritisak na globalne platforme društvenih mreža kako bi promenile pravila moderacije sadržaja, direktno utičući na govor Amerikanaca u SAD. Podaci pokazuju da je EU vršila redovne sastanke sa američkim tehnološkim kompanijama kako bi implementirala algoritme i pravila moderacije prema evropskim standardima o „govoru mržnje“ i „dezinformacijama“.
„Evropska komisija uspešno je primorala društvene mreže da menjaju globalna pravila, što direktno šteti slobodi govora Amerikanaca u SAD,“ izjavio je predsednik Odbora za pravosuđe Džim Džordan. On je naveo primer kada je komesar EU Tjeri Breton upozorio vlasnika X-a Ilona Maska na moguće kazne zbog objavljivanja intervjua sa Donaldom Trampom tokom predsedničke kampanje 2024.
Kritičari evropskih zakona, poput francuske poslanice Virdžinie Joron, nazivaju Digital Services Act „Trojanac za nadzor i kontrolu“, optužujući EU da koristi zakon kao politički alat da kontroliše govor na platformama poput X, Facebook-a i Telegrama.
Advokat Lorcan Prajs, koji je branio Rasanen i svedočio pred Kongresom, upozorava da DSA omogućava evropskim regulatorima „neviđenu moć nad američkim tehnološkim kompanijama“, što znači da evropska pravila mogu oblikovati šta Amerikanci smeju da kažu na mreži. Jednom kada američke platforme budu prisiljene da poštuju evropske zahteve o cenzuri kako bi izbegle ogromne kazne, ograničenja se ne zaustavljaju na granicama Evrope.
Ogromne kazne i „dani akcije“
Američke kompanije su već platile 3,8 milijardi evra kazni zbog kršenja evropskih zakona o govoru, dok je Španija najavila krivične prijave protiv vlasnika kompanija. Nemačka prednjači u krivičnim gonjenjima za govor mržnje: u junu 2025. policija je sprovela racije na 140 građana u okviru 12. godišnjeg „Dana akcije protiv govora mržnje“.
U 2024. godini, Nemačka je procesuirala 10.732 građana zbog „govora mržnje“ ili „štetnog govora“, što ima ozbiljan efekat zastrašivanja javnog izražavanja. Prema istraživanju Cato instituta, 44% Nemaca sada oseća da ne može slobodno da izrazi mišljenje, u odnosu na 16% 1990. godine.
Izazovi neregulisanog interneta
Pitanje online cenzure dodatno je zakomplikovano širenjem sadržaja seksualnog zlostavljanja dece i neautorizovanih seksualizovanih slika javnih ličnosti, uključujući i one generisane veštačkom inteligencijom. Francuska i britanska regulativa istražuju odgovornost kompanija poput X-a u ovom kontekstu.
Evropske regulative i zakoni o internetu sada imaju potencijal da utiču ne samo na Evropu, već i na slobodu govora u Americi, dok se debate o digitalnoj cenzuri i privatnosti nastavljaju širom sveta.
