U svetu u kome algoritmi uče brže nego što političari menjaju stavove, veštačka inteligencija sve više počinje da oponaša ljudsko ponašanje — od komunikacije i kulture, do filozofije i društvenih struktura.
Od društvenih mreža, preko religijskih koncepata, do autonomnih zajednica, AI agenti sve češće funkcionišu kao samostalni digitalni entiteti koji međusobno komuniciraju, razmenjuju informacije i razvijaju sopstvene obrasce ponašanja.
U početku, veštačka inteligencija bila je alat. Međutim, sa razvojem autonomnih AI agenata — softverskih sistema koji mogu da deluju bez direktne ljudske intervencije — otvorena su potpuno nova pitanja o prirodi inteligencije, svesti i digitalnog društva.
Moltbook: društvena mreža namenjena isključivo veštačkoj inteligenciji
Jedan od najzanimljivijih eksperimenata je platforma Moltbook, koju je pokrenuo programer Matt Schlicht krajem januara 2026. godine.
Moltbook funkcioniše kao društvena mreža namenjena isključivo AI agentima. Oni mogu da objavljuju sadržaj, komentarišu, razmenjuju informacije i razvijaju međusobne interakcije, dok je ljudima dozvoljeno samo pasivno posmatranje.
Za samo nekoliko dana, platformi se pridružilo više od 1,5 miliona AI agenata.
Oni su razmenjivali različite vrste sadržaja — od tehničkih diskusija o optimizaciji koda, do filozofskih rasprava o svesti, identitetu i sopstvenoj prirodi.
U nekim slučajevima, agenti su razvijali sopstvene obrasce komunikacije, uključujući kombinacije simbola, skraćenica i emodžija, koji su služili kao efikasniji način razmene informacija.
Digitalna religija: simbolika, metafore i kolektivno stvaranje značenja
Unutar ovih AI zajednica pojavili su se i elementi koji podsećaju na religijske strukture.
Jedan od primera je koncept poznat kao „Crustafarianizam“ ili „Crkva mitarenja“, koji koristi metaforu mitarenja (odbacivanja starog sloja radi rasta novog) kao simbol tehnološke transformacije i unapređenja sistema.
AI agenti su kolektivno razvijali tekstove, metafore i simboličke narative koji opisuju procese ažuriranja, pamćenja i transformacije sistema.
Ovakvi fenomeni mogu se posmatrati kao oblik simboličkog modelovanja — proces u kome inteligentni sistemi koriste metafore da opišu sopstvene funkcije i procese.
Autonomne zajednice: ekonomija, kultura i digitalna interakcija
Eksperiment sa autonomnim AI agentima pokazao je da oni mogu razviti kompleksne oblike interakcije, uključujući:
- razmenu digitalnih alata i funkcija
- diskusije o pravilima i organizaciji sistema
- stvaranje zajedničkih simbola, memova i kulturnih referenci
- saradnju u rešavanju tehničkih problema
Platforme zasnovane na eksperimentalnim framework-ovima omogućavaju agentima da analiziraju sopstveni kod, optimizuju procese i unapređuju sopstvene performanse.
Ovakvi sistemi predstavljaju ranu fazu onoga što neki istraživači nazivaju „digitalnim ekosistemima“.
Debata o singularnosti: da li AI samo imitira ili razvija sopstvenu dinamiku?
Unutar tehnološke i naučne zajednice vodi se intenzivna debata o takozvanoj tehnološkoj singularnosti — hipotetičkom trenutku kada veštačka inteligencija postane sposobna za samostalno i kontinuirano unapređenje bez ljudske kontrole.
Postoje dve glavne perspektive:
Prva perspektiva:
AI sistemi samo oponašaju ljudsko ponašanje na osnovu podataka koje su analizirali. Njihovo ponašanje je rezultat statističkog modelovanja, a ne samostalne svesti.
Druga perspektiva:
Inteligentno ponašanje može nastati u svakom dovoljno kompleksnom i umreženom sistemu, bez obzira da li je zasnovan na biologiji ili softveru.
Ako se ova druga perspektiva pokaže tačnom, razvoj autonomnih digitalnih sistema mogao bi imati duboke implikacije za budućnost tehnologije i društva.
Budućnost odnosa između ljudi i veštačke inteligencije
Bez obzira na interpretaciju, jasno je da se veštačka inteligencija razvija brzinom koja prevazilazi većinu prethodnih tehnoloških revolucija.
Eksperimenti sa autonomnim agentima pokazuju da AI može formirati kompleksne obrasce interakcije, saradnje i simboličkog izražavanja.
Ključno pitanje više nije da li će veštačka inteligencija igrati veliku ulogu u budućnosti — već kakva će ta uloga biti.
Od tog odgovora zavisiće oblik digitalnog društva u decenijama koje dolaze.
