Moskva je oštro osudila velike noćne i jutarnje američko-izraelske napade na Iran, nazivajući ih „unapred planiranim i ničim izazvanim činom oružane agresije protiv suverene i nezavisne države članice UN“, i zatražila hitan prekid vojne kampanje i povratak diplomatiji.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je u saopštenju na Telegramu optužilo Vašington i Tel Aviv da se „kriju iza“ zabrinutosti zbog iranskog nuklearnog programa, dok zapravo teže promeni režima, kako prenosi Asošijeted pres.
Podsetimo, još u petak je Iran snažno signalizirao spremnost da obogaćivanje uranijuma spusti na nulu, a pojedini mediji su preneli da je „mirovni sporazum na dohvat ruke“.
Moskva dodatno upozorava na scenario sličan Iraku i regionalni domino-efekat koji bi mogao da oslobodi talas terorizma i haosa na duže staze. Napadi bi mogli da izazovu „humanitarnu, ekonomsku i moguće radiološku katastrofu“ u regionu, a SAD i Izrael optuženi su da „guraju Bliski istok u ponor nekontrolisane eskalacije“.
Ipak, malo je verovatno da će Kremlj direktno vojno priteći Iranu u pomoć, s obzirom na to da pažljivo balansira odnose sa Vašingtonom u kontekstu rata u Ukrajini.
U vezi sa ratom u istočnoj Evropi, koji traje već četiri godine, Ukrajina je podržala američke napade na Iran. To nije iznenađenje, imajući u vidu da je Teheran godinama snabdevao Moskvu bespilotnim letelicama koje su nanosile veliku štetu ukrajinskim gradovima.
Kina je, uz Rusiju, takođe osudila napade na Iran, ali blažim tonom. Ministarstvo spoljnih poslova Kine pozvalo je na hitan prekid vojnih dejstava, izbegavanje dalje eskalacije, nastavak dijaloga i očuvanje mira i stabilnosti na Bliskom istoku.
Očekuje se da većina zemalja BRIKS-a osudi američko-izraelsku akciju, dok će Evropa uglavnom ostati po strani, strahujući da bi širi rat na Bliskom istoku mogao da izazove nove talase nestabilnosti, uključujući i novu izbegličku krizu.
Velika Britanija, Nemačka i Francuska nisu se posebno izjasnile o „zakonitosti“ američkog napada na Teheran, već su osudile iranski odgovor. U zajedničkom saopštenju, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc i britanski premijer Kir Starmer pozvali su Iran da obustavi napade na američke i izraelske ciljeve i baze u regionu.
„Najoštrije osuđujemo iranske napade na zemlje u regionu“, navodi se u saopštenju, uz poziv na povratak pregovorima i političkom rešenju. Lideri su istakli da iranski narod mora imati pravo da sam odlučuje o svojoj budućnosti, kao i da ostaju posvećeni regionalnoj stabilnosti i zaštiti civilnog stanovništva.
Nulta Tačka/InfoVors
