Glavni proizvođači automobila u SAD i Evropi značajno smanjuju ambicije za električna vozila (EV) dok potražnja kod potrošača opada, povlačeći korake ka potpunoj elektrifikaciji koji su ranije delovali agresivno.
Najnovija kompanija koja je odustala je Lamborgini.
Štefan Vinkelman prekida planove za EV superautomobile
Šef Lamborginija Štefan Vinkelman izjavio je za britanski The Sunday Times da kompanija prekida planove za proizvodnju potpuno električnih automobila.
Izvršni direktor naveo je slab odziv kupaca i nedostatak entuzijazma kod svoje osnovne ciljne grupe. Vinkelman je istakao da razvoj EV modela preti da postane „skupi hobi“ za proizvođača.
Najavljeni električni koncept Lanzador više neće biti deo buduće ponude Lamborginija. Vinkelman je objasnio da je „krivulja prihvatanja“ električnih vozila u segmentu Lamborginija gotovo na nuli. Umesto potpuno električnog modela, kompanija će predstaviti plug-in hibrid.
On je dodao da Lamborghini namerava da nastavi proizvodnju benzinskih motora „koliko god je moguće“. „Električna vozila u trenutnom obliku ne mogu da pruže specifičnu emotivnu povezanost sa automobilom“, objasnio je Vinkelman. Kupci luksuznih performansi i dalje žele zvuk i osećaj tradicionalnog motora.
Šira povlačenja u industriji
Ova promena nije ograničena samo na luksuzne brendove.
U poslednjih šest meseci nekoliko proizvođača značajno je izmenilo strategije elektrifikacije:
Ford je zabeležio gubitak od 19,5 milijardi dolara, otkazao više planiranih EV programa i preusmerio investicije ka hibridima i drugim prioritetima.
General Motors je najavio rashod od 6 milijardi dolara kako bi poništio delove svojih EV ulaganja, prilagodio fabrike i pogone baterija realnoj potražnji.
Stellantis je zabeležio troškove od 22,2 milijarde evra zbog smanjenja EV ambicija i vratio benzinske modele na neka tržišta u Evropi.
Volkswagen je odložio ključne projekte sledeće generacije EV vozila, uključujući Trinity projekat, do ranih 2030-ih i pretrpeo finansijski udar zbog sporije implementacije Porše EV modela.
Porše je odložio lansiranja nekih EV modela i produžio program motora sa unutrašnjim sagorevanjem i hibrida.
Mercedes-Benz je prilagodio ranije planove za EV, sada cilja do 50% EV vozila, uključujući hibride, do 2030, sporije nego što je ranije planirano.
Volvo je odustao od cilja da 2030. bude EV-only i prešao na fleksibilniju strategiju koja uključuje hibride.
Honda je smanjila planove elektrifikacije i ulaganja u softver, fokus preusmerila na hibride i zaustavila veliki kanadski EV projekat oko dve godine.
Aston Martin je ponovo odložio prvi baterijski električni automobil, dajući prioritet plug-in hibridima.
Bentli je naznačio da će hibride verovatno zadržati u ponudi i nakon ranijih EV rokova.
Ferrari je revidirao cilj prodaje za 2030: 40% vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, 40% hibrida i 20% potpuno električnih, smanjujući prethodni cilj od 40% EV vozila na pola.
Tržišna realnost menja strategiju
Ova promena odražava izazove u prihvatanju EV, visoke troškove razvoja i zabrinutost oko profitabilnosti. Godinama su agresivne ambicije za elektrifikaciju bile podstaknute regulatornim pritiskom i državnim subvencijama.
Međutim, proizvođači sada rekalibriraju strategije oko hibrida i benzinskih motora, prilagođavajući se stvarnoj potražnji. Za brendove poput Lamborginija, performanse, zvuk motora i osećaj vožnje ostaju ključni.
Jasno je da, barem trenutno, kompletna elektrifika01cija nije ono što kupci traže.
