Ministri finansija G7 održali su hitan sastanak u ponedeljak ujutru kako bi razgovarali o mogućnostima za obuzdavanje naglog rasta cena energije, dok se Brent i WTI nafta već trguju iznad 100 dolara po barelu. Sukob na Bliskom istoku preti da izazove globalni energetski šok. Kako se sukob između SAD i Irana dodatno zaoštrava na početku nove nedelje, Islamska revolucionarna garda upozorava da bi cena nafte mogla da dostigne 200 dolara po barelu.
Portparol IRGC-a Ebrahim Zolfikari izjavio je u ponedeljak da su Sjedinjene Države otvorile novo poglavlje sukoba napadima na iransku energetsku infrastrukturu.
„Ako mogu da plate naftu po 200 dolara po barelu, neka nastave da igraju ovu igru“, rekao je Zolfikari u video poruci objavljenoj na mreži X preko Al Džazire.
Tokom vikenda izraelski napadi na velike naftne objekte oko Teherana, zajedno sa obustavom proizvodnje kod velikih proizvođača u Persijskom zalivu i uzvratnim napadima IRGC-a na energetske objekte širom Bliskog istoka, izazvali su paniku na globalnim energetskim tržištima. Brent je tokom trgovanja u Aziji nakratko skočio na više od 119 dolara po barelu.
Analitičar Goldman Saksa Dan Strajven u petak je naveo četiri razloga zbog kojih cene nafte snažno rastu.
Prekid pomorskog saobraćaja. Procene pokazuju da je promet kroz Ormuski moreuz pao za oko 90 odsto u odnosu na normalan nivo, što uklanja oko 18 miliona barela dnevno sa globalnog tržišta, odnosno oko 18 odsto svetske ponude.
Pritisak na naftovode. Procene pokazuju da se trenutno ostvaruje samo oko 25 odsto teorijski mogućeg preusmeravanja nafte kroz naftovode na Bliskom istoku, delom zbog fizičkih oštećenja i poremećaja. Na tržište tako dolazi svega oko 0,9 miliona dodatnih barela dnevno.
Nema brzog rešenja za transport. Većina brodarskih kompanija je u režimu čekanja i posmatranja, jer su fizički rizici u Ormuskom moreuzu i dalje veoma visoki.
Uništavanje tražnje može postati neizbežno. Pošto nema brzog povećanja ponude, cene nafte će možda morati da porastu do nivoa koji će smanjiti potražnju mnogo brže nego što pokazuju istorijski podaci i jednostavni modeli.
Analitičar Goldman Saksa Rič Privorocki komentarisao je i spekulacije o mogućem puštanju nafte iz strateških rezervi.
Takav potez bi kupio vreme. Ako se poremećaj pokaže privremenim, koordinisano oslobađanje rezervi ima smisla. Ako kriza potraje mesecima, te rezerve bi mogle biti vrednije kasnije, pri još višim cenama ili u ozbiljnijem nedostatku.
Ekonomista Anas Alhadži prošle nedelje je upozorio analitičare UBS-a na ograničenja američkih strateških rezervi.
„Uticaj američkih strateških rezervi je ograničen. Saudijska Arabija je potpuno van igre. Sav taj rezervni kapacitet OPEK-a praktično ne postoji. Na kraju ostaje samo jedno rešenje, smanjenje potražnje.“
Sve ukazuje na to da operacija „Epski bes“, koja je u početku bila usmerena na vojne, nuklearne i raketne ciljeve, kao i objekte IRGC-a, sada prelazi na napade na ključne ekonomske mete. Među njima je sada i iransko ostrvo Karg, jedno od najvažnijih čvorišta za izvoz nafte.
