Francuska je objavila pripreme za „međunarodnu misiju“ koja bi osigurala prolaz kroz Ormuski moreuz, dok rat oko Irana preti jednom od najvažnijih energetskih koridora sveta. Ova najava pokazuje da Pariz razmatra i direktno vojno učešće u zaštiti brodskog saobraćaja kroz uski prolaz koji povezuje Persijski zaliv sa globalnim tržištima.
Rastuće tenzije u regionu već potresaju energetska tržišta. Cena nafte porasla je iznad 100 dolara po barelu, prvi put posle nekoliko godina, dok je WTI dostigao skoro 120 dolara, nivoe neviđene godinama.
Oko petina svetske nafte prolazi kroz Ormuski moreuz, pa svaka dugotrajna blokada odmah udara na globalna tržišta. Analitičari upozoravaju da cene iznad 100 dolara mogu ponovo pokrenuti inflaciju koju su centralne banke tek delimično savladale.
Evropa ponovo pod pritiskom gasa
Dok nafta odražava trenutni šok konflikta, prirodni gas pokazuje koliko je Evropa ranjiva na poremećaje u snabdevanju. Cene evropskog gasa u poslednjih nekoliko dana skočile su za 40 do 50 odsto, najveći skok u poslednjih nekoliko godina, zbog straha da bi isporuke LNG-a iz Zaliva mogle biti prekinute.
Porast cena gasa odmah je pogodio i tržišta električne energije u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji i Španiji, gde su cene porasle između 30 i 50 odsto za samo 24 sata. U Velikoj Britaniji veleprodajne cene gasa skočile su više od 100 odsto za nekoliko dana, što bi moglo dovesti do povećanja računa za struju ovog leta.
Neugodna godišnjica za Evropu
Ovaj novi šok stiže dok se Evropa još oporavlja od energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Ruski gas iz gasovoda uglavnom je zamenjen tečnim prirodnim gasom iz SAD, Katara i drugih proizvođača, što je povećalo zavisnost Evrope od globalnih pomorskih ruta i volatilnih tržišta.
Umesto da se oslanja pre svega na gasovode sa istoka, Evropa sada zavisi od transporta morskim putem i LNG tržišta, što je čini ranjivijom na poremećaje daleko izvan kontinenta. Iako je Evropa pokušala da prekine direktnu zavisnost od ruskog gasa, energija iz Rusije i dalje dolazi posredno preko posrednika ili preradom, pokazujući koliko je teško potpuno energetsko osamostaljenje.
Trenutna kriza u Zalivu pokazuje da zamenom jedne zavisnosti drugom Evropa ne smanjuje stratešku ranjivost. Ako su ranije energetski rizici Evrope dolazili iz gasovoda iz Rusije, sada su vezani za pomorske rute kroz neke od najnestabilnijih regiona sveta.
Nulta Tačka/InfoVors
