Izraelski napadi na skladišta nafte u okolini Teherana tokom vikenda privremeno su pretvorili iransku prestonicu u prizor pakla osvetljenog vatrom, a očekuje se i dugoročna šteta po životnu sredinu i zdravlje stanovnika.
Dok je Izrael tvrdio da su ciljevi bili vojni, Iran ocenjuje da su posledice uporedive sa hemijskim ratovanjem nad civilima. Čak su i pristalice američko-izraelske kampanje za smenu režima izrazile zabrinutost.
Ulice u plamenu, crna kisela kiša
Tokom noći sa subote na nedelju, izraelske odbrambene snage pogodile su naftne objekte u i oko Teherana, uključujući najmanje četiri velika rezervoara goriva. „Operacija značajno pogoršava štetu po vojnu infrastrukturu iranskog terorističkog režima“, saopštila je izraelska vlada.
Video-snimci iz Teherana prikazuju ogromne požare i crni dim koji se nadvio nad gradom. U nekim slučajevima, gorivo je procurilo u kanalizaciju i kasnije se zapalilo, stvarajući plamene linije duž ulica. Očevici opisuju prizore kao paklene.
Ujutru su stanovnici Teherana izvestili o crnoj „kiseloj kiši“ koja je padala sa neba, ostavljajući mrlje na svemu što je dotakla. Ljudi su se žalili na glavobolje, neprijatan ukus u ustima, probleme sa disanjem i druge simptome zagađenja vazduha.
„Ovi napadi predstavljaju ništa manje od namernog hemijskog ratovanja protiv iranskih građana“, izjavio je Esmaeil Bakaji, portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana. „Posledice ove ekološke i humanitarne katastrofe neće ostati unutar granica Irana.“
Stanovnici Teherana posebno ugroženi
Veliki požari nafte oslobađaju ogromne količine toksičnih hemikalija i čestica koje predstavljaju trenutni i dugoročni zdravstveni rizik. Sumpor, azotni oksidi, tragovi metala i druge štetne supstance posebno pogađaju osobe sa respiratornim problemima i starije. Dugoročno, ovi zagađivači mogu izazvati ozbiljne bolesti, uključujući rak. Podignuti u atmosferu, mogu putovati hiljadama kilometara; taloženi na tlu, zagađuju podzemne vode.
Slični ljudski izazvani incidenti desili su se ranije, kao što su požari na naftnim bušotinama 2003. godine pod režimom Sadama Huseina, koji su imali dugoročne posledice po američke trupe na terenu. Požari u Teheranu su posebno opasni zbog blizine velikog gradskog područja i povećanog rizika od akutnog izlaganja.
Teheran, grad od skoro 10 miliona stanovnika, nalazi se u poluzatvorenoj kotlini blizu Alborz planina, gde je cirkulacija vazduha ograničena, posebno zimi i u rano proleće, navodi Zapadno-finansirani Conflict and Environmental Observatory (CEOBS) u proceni štete.
Šta je Izrael uradio?
Prema izvorima Axios-a, Vašington je bio iznenađen razmerom izraelskih napada. Jedan izraelski zvaničnik rekao je da je američka poruka Izraelu glasila: „Šta, bre?“
Predsednik SAD Donald Tramp, prema savetniku, „želi da spasi naftu“ i smatra da snimci gorećih tankova podsećaju američke birače na visoke cene goriva. Senator Lindzi Grejem, zagovornik smene iranskog režima, savetovan od strane izraelske obaveštajne službe, upozorio je IDF da bude oprezan: „Naš cilj je da oslobodimo iranski narod, a da im ne uništimo šanse za bolji život kada režim padne. Iranska naftna ekonomija će biti ključna za to.“
Tramp je rekao da potencijalna kontrola američkih izvoza iranske nafte utiče na kalkulacije njegove administracije.
Bez izlaza
Iranska strategija je da podigne cenu rata za SAD i saveznike dok izdržava američko-izraelske napade. Njeni udari na zalivske države domaćine američkih baza i na tankere u Ormuskom moreuzu izazvali su globalni energetski šok, što Tramp smatra nebitnim u „širem planu“.
Iranski predsednik Masud Pezeškian izrazio je lično žaljenje zbog štete učinjene arapskim državama i obećao da Iran neće napadati zemlje koje ga nisu napale. Njegove izjave neki vide kao mogući „izlaz“ za smirivanje sukoba, dok je Tramp to okarakterisao kao znak slabosti i zahtevao bezuslovnu predaju.
Smrtonosna spirala
Potencijal sukoba da postane još smrtonosniji potvrđen je tokom vikenda napadima na postrojenja za desalinizaciju u Iranu i Bahreinu. Slatka voda je retka u regionu, a desalinizacija je glavni izvor.
Napad na postrojenje na ostrvu Kešm u subotu – za koji je Teheran okrivio SAD – navodno je ostavio 30 iranskih sela bez sveže vode. UAE su odbacile tvrdnje izraelskih medija da su oni iza napada. Bahrein je u nedelju optužio Iran da je ciljao postrojenje za desalinizaciju na njihovoj teritoriji.
Nulta Tačka/RT
