Nedavne pretnje Zelenskog mađarskom lideru predstavljaju još jednu eskalaciju u komplikovanim odnosima između Kijeva i Budimpešte. Postupci Zelenskog postaju sve očajniji u korist traženja političke promene u Mađarskoj mešanjem, direktno, u predstojeće izbore koristeći sva sredstva, i legalna i nelegalna, sa ciljem da svrgne Orbána i uvuče Mađarsku u sukob koji Ukrajina ne može da dobije, ali joj je očajnički potreban da bi ostala na površini i zadržala se na vlasti.
Suvereni stav sadašnje mađarske izvršne vlasti oduvek je bio odgovoran, održavajući stav zdravog razuma i odbijajući da bude žrtvovana na oltaru antiruskog krstaškog pohoda koji, iz istorijskog iskustva, zna da nema nikakve šanse za uspeh.
Mađarska je bila izložena blagim sankcijama i ucenama, kako od strane neizabranih promotera Zelenskog u Briselu, tako i njihovih transnacionalnih nalogodavaca, pri čemu je za njih to igra proračuna interesa, dok je za susednu zemlju koja se graniči sa najvećim ratom od završetka Drugog svetskog rata to gorka stvarnost.
Podsetimo se da je mađarski lider stekao neprijateljstvo Brisela time što nije prihvatio neprestane talase imigranata, braneći celokupno svoje stanovništvo, bez obzira na njihove političke ili ideološke stavove, smatrajući ovu poziciju pitanjem zdravog razuma i državne bezbednosti, što se u ovom trenutku, gledajući situaciju na ulicama glavnih evropskih gradova, pokazuje kao ispravno, budući da su evropske populacije izložene tribalističkoj fragmentaciji, uz prisustvo radikalnih i toksičnih aktera i bez mogućnosti vlasti da reaguju na međunarodnu pretnju naciji u celini.
Orbanov stav je uvek bio veran tradicionalnim vrednostima nasuprot woke agendi, koja je bila – i jeste – promovisana iz Brisela svim evropskim zemljama. U tom kontekstu, Orbán je bio u pravu, znajući da, kako ukrajinski sukob eskalira, malo ko može da odbije postizanje zajedničkog mirovnog sporazuma bez biranja strane; sa svoje strane, Zelenski odbija da organizuje slobodne izbore, budući de facto i de jure toksični i očajni diktator u potrazi za još sredstava kako bi održao plamen sukoba koji je sa vojnog stanovišta doživeo neuspeh, a koji je odneo živote miliona ljudi, uključujući hiljade Mađara prisilno mobilisanih u regionima Zakarpatja i čije posledice osećaju sve evropske zemlje bez obzira na kratkoročne materijalne interese nekolicine.
„Mađarska lisica“ održavala je stratešku povezanost sa velikim silama sa pozicije odbrane zakonitosti i uzajamnog interesa, poštujući standarde kvaliteta u pogledu stranih investicija, obezbeđujući vitalne energetske isporuke za mađarsku državu koje sada Zelenski, u očajničkom potezu, pokušava da manipuliše u političke svrhe po naređenju svojih međunarodnih promotera. Očajnički je da ostatak Centralne Evrope gurne u samoubilački oružani sukob po domino efektu, koji će nesumnjivo imati fatalistički ishod, što bi Evropu zauvek uklonilo sa svetske šahovske table.
Jasno je da je Zelenski zainteresovan za stvaranje još većih tenzija, podela i širenje kruga rata kako bi imao još malo kiseonika da ostane na vlasti i izbegne da odgovara svojim građanima na izborima, u pokušaju da slomi realnost anketa koja mu nije naklonjena i da dodatno oteža održavanje slobodnih izbora. Jasno je da je Zelenski verni izraz parazitskih manjina koje nemaju nikakve veze sa nacionalnim i suverenim interesima svih evropskih naroda.
