Iran je signalizirao da je spreman da dozvoli prolaz kroz Ormuski moreuz brodovima iz određenih zemalja. Medijski izveštaji i podaci sa sistema za praćenje pokazuju da je nekoliko unapred odobrenih tankera već prošlo kroz „bezbedan“ koridor, dok je najmanje jedna brodarska kompanija navodno platila Iranu 2 miliona dolara.
Ovaj razvoj događaja dolazi nakon što je više od 15 tankera pogođeno dronovima i projektilima u moreuzu otkako su SAD i Izrael krajem februara pokrenuli rat protiv Irana.
Iako je eskalacija na Bliskom istoku uzdrmala energetska tržišta, prolazak nekoliko tankera za sada ima ograničen uticaj. Cena nafte Brent i dalje je znatno iznad 100 dolara.
Ko može da prođe?
Ukratko, ne svi i ne svuda.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je moreuz otvoren za sve osim za SAD i Izrael, dodajući da je nekim brodovima iz „različitih zemalja“ već dozvoljen prolaz. U praksi, međutim, brodovi povezani sa Zapadom suočavaju se sa ozbiljnim preprekama.
Prema Lojds listi, Indija, Pakistan, Kina, Irak i Malezija pregovaraju direktno sa Teheranom o tranzitu, dok su zvaničnici iz prve tri zemlje, kao i iz Turske, potvrdili dobijanje dozvola.
Fajnenšel tajms, pozivajući se na pomorske podatke, navodi da je najmanje osam brodova prošlo kroz moreuz, uključujući tankere povezane sa Indijom, Pakistanom i Grčkom, kao i iransku flotu. Oni su koristili neobičnu rutu oko ostrva Larak, bliže iranskoj obali, gde su vode pliće nego u centralnom delu moreuza.
Stvarni broj brodova mogao bi biti veći, jer su neki možda isključili automatske sisteme za praćenje.
Prema istom izvoru, najmanje devet kineskih tankera takođe se okuplja u Persijskom zalivu, verovatno spremajući se za prolaz kroz moreuz.
Dozvole se izdaju od slučaja do slučaja, dok iranske vlasti rade na formalizovanijem sistemu odobravanja.
Da li se prolaz plaća?
U teoriji, međunarodni prolaz ne funkcioniše kao putarina, ali trenutna situacija podseća na ratne uslove.
Lojds lista navodi da je najmanje jedan operater tankera platio oko 2 miliona dolara za prolaz, ali nije jasno da li je to praksa i u drugim slučajevima, niti kako se takve uplate realizuju zbog sankcija Iranu.
Pojedini mediji navode i da iranski parlament razmatra zakon o oporezivanju brodova koji prolaze kroz moreuz, iako bi za to bila potrebna podrška susednih zemalja u Zalivu.
Kako je izgledao Ormuski moreuz pre rata?
Ormuski moreuz bio je jedan od najvažnijih globalnih energetskih prolaza. Kroz njega je 2025. dnevno prolazilo oko 20 miliona barela nafte, što čini oko 25% svetske pomorske trgovine naftom.
Oko 80% tog protoka išlo je ka Aziji, uključujući Kinu, Indiju, Japan i Južnu Koreju. Takođe, oko 93% izvoza tečnog prirodnog gasa Katara i 96% izvoza UAE prolazilo je kroz moreuz.
Pre rata, kroz moreuz je dnevno prolazilo oko 138 brodova. Sada je taj broj pao na svega 3 do 5 dnevno.
Moreuz je širok samo 54 kilometra, sa uskim plovnim koridorima, dok ruta oko ostrva Larak podrazumeva pliće vode, ali i dalje dovoljne za većinu brodova.
Uticaj na cene energije
Ograničen protok tankera za sada ima mali efekat na tržište. Brent se trguje oko 107 dolara po barelu, dok je WTI pao na oko 94 dolara.
Evropski gas je blago pojeftinio na oko 60 evra po megavat-satu, nakon naglog skoka od preko 30% posle izraelskog napada na iransko gasno polje Južni Pars i odgovora na infrastrukturu u Kataru.
Stav Evrope
Evropski lideri traže ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i smirivanje situacije, ali članice NATO-a iz Evrope oklevaju da pošalju ratne brodove. Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da bi pomoć bila moguća tek kada borbe prestanu.
Uticaj na SAD
Rast cena nafte podigao je i cene goriva u SAD, koje su dostigle oko 3,90 dolara po galonu. Predsednik Donald Tramp pokušava da umanji paniku, tvrdeći da bi situacija mogla biti mnogo gora i da će se cene stabilizovati po završetku sukoba.
Ministar finansija Skot Besent nagovestio je mogućnost ublažavanja sankcija na iransku naftu kako bi se snizile cene, a ranije je izjavio i da SAD dozvoljavaju iranskim tankerima prolaz „kako bi snabdevali ostatak sveta“.
Šta kaže Moskva?
Kriza ne pogađa direktno ruski izvoz, a neki analitičari smatraju da bi Moskva mogla imati koristi od smanjene globalne ponude.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija ostaje pouzdan snabdevač naftom i gasom, ali je upozorio da ni ona ne može u potpunosti izbeći posledice šire eskalacije, na koju je, kako kaže, Moskva odavno upozoravala.
Nulta Tačka/InfoVors
