Ako je nekome još trebao jasan dokaz koliko je stanje loše, Savezni zavod za statistiku ga je sada dao. Investicioni odnos je NEGATIVAN. Amortizacija je veća od ulaganja. Sistem se polako gasi.
U nemačkoj javnosti dominira jedna te ista priča. Za većinu građana država nije uzrok problema, već rešenje za sve. Politički kartel nudi uvek isto: više države, više regulacije, više kontrole.
Kancelar Fridrih Merc i njegova kombinacija zelenih, crvenih i levih socijalista nude jednostavan recept za krizu: još intervencije da se sakrije gubitak kontrole nad ključnim temama poput migracija, ekonomije i socijalnog sistema.
Krivci se traže spolja. Donald Tramp i Vladimir Putin označeni su kao uzrok energetske krize. U međuvremenu, zelena transformacija guši ekonomiju. Nemačka danas troši samu sebe samo da bi opstala.
Privatni sektor se povlači. Industrija beži iz zemlje. U 2024. više od 60 milijardi evra neto investicija je izvučeno iz Nemačke. Fabrike se zatvaraju ili sele.
Podaci su alarmantni. Neto formiranje kapitala palo je na minus 0,23% BDP-a, najgori rezultat od 1990. To znači da se postojeća infrastruktura, industrija i imovina raspadaju brže nego što se obnavljaju.
Industrijska proizvodnja je od 2018. pala za oko 20%. Ovo nije obična kriza. Ovo je pad sistema.
Građani troše manje, firme investiraju manje, ekonomija slabi iz dana u dan. Energetska kriza dodatno ubrzava pad, ali politički kurs se ne menja.
Državni mentalitet, građen decenijama kroz obrazovanje, medije i nevladin sektor, duboko je ukorenjen. Vera u državu ostaje jaka, uprkos očiglednom kolapsu.
U takvom okruženju raste rizik da društvo još više sklizne ka socijalističkim rešenjima koja obećavaju lako bogatstvo kroz preraspodelu.
Slobodni mediji i nezavisna akademska scena ostaju retki glas razuma. Ostali nastavljaju da brane sistem koji očigledno vodi u propast.
