OTAVA (LifeSiteNews) — Tokom sastanka Specijalnog zajedničkog parlamentarnog komiteta o zakonima o eutanaziji u Kanadi, jedan psihijatar je rekao poslanicima da bi osobama sa poremećajima ishrane ili depresijom trebalo omogućiti da umru putem asistirane smrti.
Prošle nedelje, dr Mona Gupta, psihijatar i profesorka na Univerzitetu u Montrealu, direktno je upitana od strane konzervativnog poslanika Endrua Lutona da li bi osobama sa depresijom ili poremećajima ishrane trebalo dozvoliti da umru putem MAiD programa (medicinski potpomognuta smrt).
Gupta je nagovestila da bi to moglo biti prihvatljivo.
„Zavisi od okolnosti osobe“, odgovorila je.
Na to je Luton upitao: „Znači moglo bi?“
„Potencijalno“, odgovorila je Gupta.
Luton je zatim pitao koliko puta osoba mora da prođe kroz lečenje da bi se smatralo da je stanje „otporno na terapiju“.
Gupta je odgovorila da se termin „otporno na terapiju“ ne koristi u zakonima o MAiD.
Prošlog meseca kanadska vlada formirala je Specijalni zajednički parlamentarni komitet za MAiD. U njemu dominiraju zagovornici eutanazije, dok je Luton jedan od retkih članova koji se zalažu za zaštitu života.
Komitet treba da odluči da li će Kanada proširiti pravo na asistiranu smrt i na osobe sa mentalnim bolestima, dok pojedini poslanici obećavaju da će se tome suprotstaviti.
Prema važećem zakonu, osoba mora imati teško i neizlečivo oboljenje uz „trajnu i nepodnošljivu fizičku ili psihičku patnju koja se ne može ublažiti na način prihvatljiv toj osobi“ da bi mogla da zatraži MAiD.
Louton je pitao da li je razumno da osoba mora da prođe sve moguće terapije pre nego što se razmatra eutanazija.
„Teško je praviti stroga pravila za dijagnoze, mora se gledati svaki pojedinačni slučaj“, rekla je Gupta.
Dodala je da standardna medicinska praksa podrazumeva primenu svih uobičajenih terapija, ali da mogu postojati razlozi zbog kojih pojedinci ne mogu da ih koriste.
Na pitanje da li bolesni koji odbijaju lečenje mogu odmah da dobiju MAiD, Gupta je odgovorila da u tom slučaju „nije primereno razmatrati eutanaziju“.
U poslednjim mesecima sve je više slučajeva u kojima se Kanađani navodno podstiču na eutanaziju umesto lečenja.
Jedna 84-godišnja Kanađanka izjavila je da joj je u bolnici ponuđena eutanazija iako nije bila na samrti, naglasivši da „nema šanse“ da okonča svoj život na taj način.
Zabeležen je i slučaj muškarca koji je eutanaziran zbog delimičnog slepila.
Pojedine provincije, poput Alberte, pokušavaju da ograniče dostupnost MAiD programa. Vlada premijerke Danijel Smit predložila je zakon koji bi značajno suzio kriterijume i zabranio eutanaziju za maloletnike, uz pravo lekara i bolnica da odbiju učešće.
U februaru 2024. savezna vlada odložila je proširenje eutanazije na mentalne bolesti do 2027. godine nakon protivljenja lekara, stručnjaka za mentalno zdravlje i većine provincija.
Ipak, liberalna vlada pod Džastinom Trudoom, kao i aktuelni premijer Mark Karni, proširili su primenu eutanazije čak 13 puta od njene legalizacije 2016. godine. Kanada danas ima najbrže rastući program asistirane smrti u svetu.
Eutanazija je sada šesti vodeći uzrok smrti u Kanadi, nakon što se u periodu od 2019. do 2022. nije ni nalazila među deset najčešćih uzroka smrti.
Nulta Tačka/InfoVors
