Eutanazija sada čini 6 odsto svih smrti u Holandiji, a taj broj raste iz godine u godinu.
Prema izveštaju regionalne komisije za kontrolu eutanazije (RTE), koji prenosi portal Hirado, 10.341 osoba umrla je putem eutanazije 2025. godine. Iako su tri četvrtine zahteva podneli stariji od 70 godina, jedan slučaj odnosio se na osobu između 12 i 18 godina.
Broj onih koji su izabrali eutanaziju zbog mentalnih bolesti opao je za skoro petinu (174 slučaja), ali je više od 85 odsto pacijenata bolovalo od fizičkih bolesti poput raka, poremećaja nervnog sistema ili plućnih i kardiovaskularnih oboljenja.
Zabeleženo je 499 slučajeva eutanazije kod pacijenata sa demencijom, a RTE je istraživao 11 slučajeva u kojima pacijent više nije bio sposoban da donosi odluke. Takođe, 475 slučajeva odnosilo se na kombinaciju više starosnih bolesti, dok je 278 svrstano u kategoriju „drugi razlozi“.
Zagovornici zaštite života tvrde da „drugi razlozi“ često podrazumevaju sebične interese, poput pritiska ili emocionalne manipulacije članova porodice nad starijima kako bi brže došli do nasledstva. U takvim slučajevima, eutanazija se, prema njihovim tvrdnjama, sprovodi i kada nije opravdana.
Još sedam slučajeva uključivalo je lekare koji nisu u potpunosti poštovali propisane standarde nege, i oni su pod istragom.
Nedavno se u Španiji dogodio slučaj u kojem je 25-godišnja Noelija Kastiljo Ramos okončala svoj život, uprkos dvogodišnjoj pravnoj borbi njenih roditelja koji su se do poslednjeg trenutka borili za nju. Iako je Ustavni sud u Madridu presudio da se eutanazija ne može primenjivati kada je uzrok patnje mentalna bolest, jer „država ima obavezu da zaštiti te osobe od rizika od samoubistva“, Kastiljo Ramos je ipak dobila dozvolu.
Organizacija Hrišćanski advokati, koja je zastupala roditelje, ocenila je da ovaj slučaj pokazuje neuspeh zakona o eutanaziji, jer omogućava samoubistvo bez prethodnog lečenja mentalnog zdravlja, čime se propušta šansa za oporavak i normalan život.
Španski katolički biskupi upozorili su da „eutanazija i potpomognuto samoubistvo nisu medicinski činovi, već svesni prekid brige“, i da predstavljaju društveni poraz kada se nude kao odgovor na ljudsku patnju.
U konkretnom slučaju, dodali su, „nije reč o smrtonosnoj bolesti, već o dubokim ranama koje traže pažnju, lečenje i nadu“. Naglasili su i da dostojanstvo čoveka ne zavisi od zdravstvenog stanja, ličnog doživljaja života ili stepena autonomije, već je „unutrašnja vrednost koju treba štititi u svim okolnostima“.
„Kada život boli, odgovor nije da se skrati put, već da se njime ide zajedno. Samo tako možemo izgraditi pravedno društvo u kojem se niko ne oseća sam ili isključen“, zaključili su.
Grupa holandskih stručnjaka iz oblasti dečje psihijatrije nedavno je upozorila na potrebu posebnog opreza kada je reč o mladima mlađim od 25 godina koji traže eutanaziju zbog psihološke patnje. Njihova istraživanja ukazuju da sposobnost donošenja odluka u toj starosnoj grupi može biti pod uticajem razvoja mozga i brojnih spoljašnjih faktora.
Prema navodima profesora, stanje osoba mlađih od 25 godina ređe se smatra trajnim nego kod starijih, a dodatno su izloženi društvenim pritiscima i uticajima sa interneta, što može dovesti do ishitrenih i kratkovidih odluka.
Nulta Tačka/RT
