Memorijalni univerzitet, jedini univerzitet u Njufaundlendu i Labradoru, u Kanadi, raspisao je više konkursa za stalna profesorska mesta, ali uz ograničenje koje je izazvalo ogromne kontroverze: na njih, kako se navodi, „ne treba da se prijavljuju heteroseksualni muškarci – belci“.
Nezavisni novinar Kris Brunet objavio je 20. aprila na mreži Iks oglase za pet pozicija, uključujući „AI vođenu navigaciju“, „računarsku biohemiju“, „genomsko mapiranje“, „autohtono znanje“ i „zdravlje zajednice i zloupotrebu supstanci“. U svim oglasima navedeno je da se mogu prijaviti samo „žene, LGBTQIA+ osobe, autohtoni narodi, osobe koje trpe rasizam i osobe sa invaliditetom“.
Kako je istakao Nacional post, Memorijalni univerzitet u Sent Džonsu osnovan je kao „živi spomenik“ za hiljade muškaraca iz Njufaundlenda koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. Sada, međutim, mnogi njihovi potomci ne bi mogli da konkurišu na instituciji koja je podignuta u njihovu čast.
Bivši premijer Alberte Džejson Kenji ocenio je da je situacija apsurdna, podsećajući da je oko jedan odsto muške populacije Njufaundlenda poginulo u Velikom ratu i da „nijedan od tih ljudi danas ne bi bio kvalifikovan da predaje na univerzitetu koji nosi ime u njihovu čast“.
Iako se ograničavanje pozicija u oblasti kao što su autohtone studije može delimično opravdati, kritičari ističu da je isključivanje heteroseksualnih belih muškaraca iz naučnih disciplina teško odbranjivo i diskriminatorno.
Slični primeri, navodi se, postaju sve češći u Kanadi. Univerzitet u Torontu je u februaru objavio konkurs za asistenta profesora u oblasti računske biologije i nauke o podacima, ali je bio otvoren samo za određene „federalno definisane grupe“, uključujući žene, LGBTQ osobe, manjine, autohtone narode i osobe sa invaliditetom.
Godine 2024. Univerzitet Vaterlo je objavio konkurs za istraživačku katedru koji je bio ograničen isključivo na žene, trans, rodno fluidne i nebinarne.
Prema studiji Aristotel fondacije iz 2025. godine, analizirano je 489 konkursa na 10 kanadskih univerziteta, i samo 12 nije sadržalo neku vrstu prioritizacije kandidata po rasi, polu ili seksualnom identitetu.
Autori studije navode da je ovakva praksa povezana sa državnim DEI (različitost, jednakost, inkluzija) zahtevima koji su često uslov za federalno finansiranje.
U okviru kanadskog sistema istraživačkih katedri, propisane su i kvote: 22,9 odsto pozicija za osobe koje trpe rasizam, 4,9 odsto za autohtone narode, 7,5 odsto za osobe sa invaliditetom i više od 50 odsto za žene ili trans osobe.
Kako navode kritičari, ovakve politike menjaju akademski sistem u kojem se sve više odlučuje po identitetu, a ne po stručnosti, što, prema njihovim rečima, objašnjava zašto deo establišmenta zastupa stavove koji bi ranijim generacijama delovali nezamislivo.
Nulta Tačka/RT
