Evropska unija pojačava pritisak na velike tehnološke kompanije, dok Evropska komisija optužuje Metu da ne kontroliše dovoljno svoje platforme Fejsbuk i Instagram i istovremeno gura politike koje bi, prema kritičarima, mogle potpuno promeniti privatnost i slobodu govora na internetu.
Ovaj potez otvara sve dublji transatlantski sukob oko toga kako države treba da regulišu digitalne platforme.
Evropska komisija je objavila preliminarni nalaz da Metine platforme krše Zakon o digitalnim uslugama jer ne sprečavaju decu mlađu od 13 godina da otvaraju naloge.
Zvaničnici navode procene da između 10 i 12 odsto maloletnika koristi ove mreže, što je više od Metinih internih podataka.
Regulatori su kritikovali i sistem prijavljivanja maloletnih korisnika, navodeći da je komplikovan i često neefikasan.
Ako odluka bude potvrđena, Meta bi mogla da plati kaznu do 6 odsto godišnjeg globalnog prihoda, što bi moglo da premaši 12 milijardi dolara.
Digitalni ID i kraj anonimnosti
U centru spora je plan regulatora da se uvede stroža provera identiteta korisnika, kako bi se utvrdilo ko zaista stoji iza naloga.
To bi moglo uključiti povezivanje naloga sa ličnim dokumentima ili korišćenje algoritama za procenu starosti korisnika.
Kritičari upozoravaju da bi to praktično ukinulo anonimnost na internetu i zamenilo je sistemom u kojem je identitet obavezan za pristup mrežama.
To, kako navode, posebno pogađa uzbunjivače, novinare i sve koji se oslanjaju na anonimnost da bi slobodno govorili.
Meta odbacuje optužbe
Meta je odbacila nalaze Komisije i tvrdi da su njihove platforme namenjene korisnicima starijim od 13 godina, uz već postojeće mere zaštite.
„Ne slažemo se sa ovim preliminarnim nalazima“, saopštila je kompanija.
„Jasno je da su Fejsbuk i Instagram za osobe od 13 i više godina i imamo sisteme za otkrivanje i uklanjanje naloga mlađih korisnika.“
Kompanija dodaje da je provera uzrasta globalni problem koji zahteva šire rešenje.
Širi planovi regulacije
Istraga ne staje na uzrastu. Evropski regulatori ispituju i da li dizajn platformi doprinosi zavisnosti ili narušava mentalno zdravlje korisnika.
Ove optužbe daju dodatni argument za strožu kontrolu sadržaja i načina na koji platforme funkcionišu.
EU istovremeno planira uvođenje centralizovanog sistema provere uzrasta do 2026. godine.
Bezbednosni problemi već izazivaju sumnje
Međutim, taj sistem je već na udaru kritika.
Prema izveštajima, nedavna verzija je hakovana za nekoliko minuta uz pomoć osnovnih alata, što dovodi u pitanje njenu bezbednost i efikasnost.
Spor oko kontrole interneta
Ovaj sukob pokazuje širu borbu između bezbednosti i slobode na internetu.
Zagovornici strožih pravila tvrde da su ona neophodna radi zaštite dece i korisnika.
Kritičari upozoravaju da digitalni ID i pojačani nadzor vode ka urušavanju privatnosti i gušenju slobode govora.
Kako regulatori pojačavaju pritisak, ishod bi mogao da redefiniše ne samo društvene mreže, već i samu prirodu komunikacije na internetu.
Nulta Tačka/SlayNews
