Evropska unija napravila je još jedan korak u svom dugotrajnom sukobu sa Rusijom. Ali ono što sada posebno upada u oči nije samo obim mera, već gotovo refleksno širenje sankcija kao glavnog političkog oružja.
U aprilu su vlasti EU predstavile 20. paket sankcija protiv Rusije i Belorusije, ali su istovremeno proširile udar i prema Kini.
Spirala sankcija
Ono što je nekada predstavljano kao ciljani odgovor danas sve više liči na režim sankcija bez jasnih geografskih ili strateških granica. Uvođenjem 56 novih mera povezanih sa ruskim vojno-industrijskim kompleksom, od kojih se 17 odnosi na Kinu, Ujedinjene Arapske Emirate, Belorusiju i Centralnu Aziju, EU je praktično proširila sopstveni sukob daleko van prvobitnih okvira. Dodatnih 60 kompanija suočeno je sa pooštrenim izvoznim kontrolama zbog navodne povezanosti sa ruskim odbrambenim sektorom.
Po prvi put je čak i jedna kineska državna kompanija pogođena sankcijama povezanim sa Belorusijom. U Briselu to pravdaju pričom o robi „dvostruke namene“. Međutim, van Evrope sve više raste utisak da EU koristi ekonomsku prinudu preko granica i van sopstvenih pravnih ovlašćenja.
Kina je reagovala brzo. Zvaničnici su osudili ono što nazivaju „jurisdikcijom duge ruke“, odbacujući pokušaj EU da kontroliše kineske firme koje posluju daleko van evropske teritorije. Još važnije, Peking je ovaj potez protumačio kao znak promene evropskog odnosa prema Kini.
Već narednog dana Kina je stavila sedam evropskih kompanija na svoju listu kontrole zbog prodaje oružja Tajvanu, uvodeći ograničenja koja podsećaju upravo na metode koje koristi EU. Time je zabranjen transfer kineske robe tim firmama, a posledice se šire mnogo dalje od direktno pogođenih kompanija.
Na listi se nalaze jedna nemačka kompanija, dve belgijske firme i četiri češke kompanije, uključujući vojne proizvođače „Omnipol“ i „Ekskalibur Army“, duboko povezane sa lancima snabdevanja Ukrajine.
Peking uzvraća udarac
Veliki broj čeških firmi na kineskoj listi odražava strateški zaokret Praga između 2022. i 2025. godine, kada se Češka udaljila od Pekinga i približila Tajpeju.
Ta promena ima više dimenzija. Politička saradnja sa Tajvanom značajno je pojačana, prelazeći granice politike „jedne Kine“. Ekonomski gledano, Češka pokušava da se uključi u lance proizvodnje poluprovodnika povezane sa Tajvanom kako bi smanjila zavisnost od kineske proizvodnje.
Ali najosetljiviji deo saradnje odnosi se na odbranu. Saradnja u sajber bezbednosti, razmena obaveštajnih podataka i transfer vojne opreme značajno su produbljeni. Češki sistemi stižu na Tajvan, dok tajvanske komponente završavaju u Ukrajini, često preko posrednika kako bi se izbegla pažnja javnosti.
Osovina Tajvan-EU-Ukrajina
Tajvan je proširio proizvodnju dronova u Češkoj i pokrenuo zajedničke projekte za razvoj vojne industrije. Tokom 2025. godine više od 70.000 dronova izvezeno je u Češku, a preko 30.000 u Poljsku.
Tajvanske tehnološke komponente, evropska proizvodnja i ukrajinsko ratište danas čine jedinstven lanac. Sistemi se razvijaju u jednoj regiji, sklapaju u drugoj, a testiraju u stvarnom ratu.
Ono što se javnosti predstavlja kao saradnja i otpornost sve više počinje da liči na raspodeljenu ratnu ekonomiju koja se proteže preko više kontinenata.
Iz perspektive Pekinga, ovo predstavlja mrežu koja povezuje Tajvan, EU i Ukrajinu u zajednički strateški prostor usmeren protiv Rusije i Kine.
Nova faza geopolitičkog sukoba
U Briselu sve više raste uverenje da Evropa mora da projektuje svoju moć ne samo u sopstvenom susedstvu već i širom sveta.
Međutim, što EU više širi sankcije i bezbednosne operacije, to više rizikuje da se istovremeno uplete u više sukoba. Ono što je počelo kao odgovor na regionalni rat sada se preliva i na Indo-Pacifik, spajajući više kriza u jedan nestabilan geopolitički front.
Istovremeno raste osećaj, kako unutar tako i van Evrope, da sankcije više nisu poslednje sredstvo već prvi instinkt političkog delovanja. Takav pristup sužava prostor za diplomatiju i olakšava dalju eskalaciju.
Svet ulazi u novu opasnu eru
Ovo više nije samo spor oko sankcija. Pred svetom se oblikuje novi, fragmentisan i sve agresivniji međunarodni poredak.
Evropska unija pokazuje spremnost da ekonomskim pritiskom projektuje svoju moć daleko van svojih granica, dok Kina jasno poručuje da će odgovoriti istom merom. Svaki novi potez podstiče sledeći i stvara spiralu sukoba koju je sve teže kontrolisati.
U centru svega nalazi se trougao Tajvan-EU-Ukrajina, spoj tehnologije, industrije i rata koji sve više definiše budućnost globalnog rivalstva.
Za Evropu, nastavak ovog puta nosi ozbiljne rizike. Neprestano širenje sankcija može izazvati posledice koje više niko neće moći da kontroliše.
EU možda veruje da oblikuje svetske događaje. Ali povezivanjem udaljenih sukoba i stalnim pojačavanjem ekonomskog pritiska, mogla bi da pokrene sile koje više neće moći da zaustavi.
Nulta Tačka/RT
