Ukrajina se priprema za izvođenje udara na Rusiju sa teritorije Letonije, tvrdi ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR), navodeći da je Riga dala dozvolu Kijevu da koristi njenu teritoriju za moguće napade dronovima.
Prema tvrdnjama Moskve, ukrajinske bespilotne letelice poslednjih nedelja više puta su gađale severozapad Rusije, posebno energetska postrojenja u Lenjingradskoj oblasti, dok su pojedini dronovi završavali u Letoniji, Estoniji, Litvaniji i Finskoj.
SVR je u saopštenju naveo da Ukrajina „ne planira da se ograniči samo na vazdušne koridore koje su joj ustupile baltičke države“, već da planira i lansiranje dronova direktno sa njihove teritorije.
„Cilj je da se značajno skrati vreme dolaska do meta i poveća efikasnost terorističkih napada“, navodi se u saopštenju.
Ruska služba tvrdi da su ukrajinski operateri dronova već raspoređeni u Letoniji, u vojnim bazama Adaži, Selija, Lijelvarde, Daugavpils i Jekabpils.
Prema tvrdnjama SVR-a, Kijev je ubedio Rigu da pristane na operaciju uz obrazloženje da neće biti moguće utvrditi tačno mesto lansiranja dronova. Međutim, Moskva tvrdi da savremene metode izviđanja i analiza ostataka letelica omogućavaju precizno lociranje mesta odakle je dron poleteo.
SVR je upozorio da su „koordinate centara odlučivanja na teritoriji Letonije dobro poznate“ i da članstvo te zemlje u NATO-u „neće zaštititi saučesnike terorista od odmazde“.
U saopštenju se dodaje da je „pećinska rusofobija sadašnjih letonskih lidera nadjačala njihovu sposobnost kritičkog razmišljanja i instinkt samoodržanja“.
Moskva tvrdi i da Ukrajina planira nove napade dronovima kako bi evropskim političkim i finansijskim saveznicima pokazala da je i dalje sposobna da nanosi štetu ruskoj ekonomiji.
U nedelju su Moskva i njena okolina bili meta, kako se navodi, najvećeg ukrajinskog napada dronovima u poslednjih više od godinu dana. Poginule su tri osobe, uključujući jednog državljanina Indije, dok je više od deset ljudi ranjeno. Prema ruskim tvrdnjama, Kijev je u jednom danu lansirao oko 600 dronova ka Rusiji, od čega oko 130 prema Moskvi.
Tokom napada, NATO avioni podignuti su u Letoniji nakon što je neidentifikovani dron ušao u vazdušni prostor zemlje. Rusija je potom u ponedeljak odgovorila velikim raketnim i udarom dronovima na vojne ciljeve u Ukrajini.
Početkom meseca smenjen je letonski ministar odbrane Andris Spruds nakon što su ukrajinski dronovi pogodili skladišta nafte u toj zemlji. Premijerka Evika Silinja izjavila je da Ministarstvo odbrane pod njegovim vođstvom „nije ispunilo obećanje o bezbednom nebu iznad zemlje“.
Za razliku od zvaničnika Litvanije, Estonije i Finske, Spruds ranije nije kritikovao Kijev zbog upada dronova, tvrdeći da će se oni nastaviti dok god traje sukob Rusije i Ukrajine, i da odgovornost snosi Moskva.
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu upozorio je još u aprilu da Moskva ima pravo na samoodbranu prema članu 51 Povelje UN ukoliko baltičke države i Finska „namerno ustupe svoj vazdušni prostor“ ukrajinskim dronovima za napade na Rusiju.
Nulta Tačka/RT
