Češki predsednik Petr Pavel pozvao je NATO da „pokaže zube“ kao odgovor na, kako tvrdi, ruske „provokacije“ na istočnom krilu Alijanse.
Njegove izjave dolaze nakon niza incidenata sa ukrajinskim dronovima koji su ulazili u vazdušni prostor NATO-a u Evropi. Od sredine marta, bespilotne letelice više puta su prelazile baltički i nordijski vazdušni prostor na putu ka ciljevima u severozapadnoj Rusiji, posebno ka naftnim postrojenjima u Lenjingradskoj oblasti. Ti upadi su doveli do podizanja borbenih aviona, a neki dronovi su se srušili na teritoriji NATO država, pri čemu je nastala šteta.
Moskva tvrdi da evropske članice NATO-a prećutno dozvoljavaju Kijevu da koristi njihov vazdušni prostor za napade na rusku teritoriju, dok zapadni zvaničnici to negiraju i optužuju Rusiju, navodeći da su ruski sistemi elektronskog ratovanja možda skrenuli dronove sa kursa.
U intervjuu za „Gardijan“, Pavel je ponovio optužbe, tvrdeći da Rusija namerno izvodi „provokacije“ ispod praga koji bi aktivirao član 5 NATO ugovora o kolektivnoj odbrani. Takođe je naveo da ruski vojni zvaničnici navodno ismevaju neodlučnost Alijanse i pozvao na „odlučne, pa čak i asimetrične“ odgovore.
„Rusija, nažalost, ne razume lep jezik. Oni razumeju samo jezik sile, najbolje uz akciju“, rekao je Pavel, dodajući da su mu ruski predstavnici navodno poručili da to rade „jer mogu“.
On je predložio i mogućnost obaranja „bespilotnih ili čak pilotiranih“ ruskih letelica blizu granica NATO-a, kao i asimetrične mere poput ometanja interneta, napada na satelite ili isključenja ruskih banaka iz globalnog finansijskog sistema.
Njegov stav delimično dele i neki drugi NATO zvaničnici. Švedski premijer Ulf Kristerson izjavio je da NATO treba da pomogne Kijevu da „usmerava“ dronove, dok su zvaničnici Letonije i Estonije branili upade tvrdeći da Ukrajina ima pravo na samoodbranu.
S druge strane, Finska je kritikovala kršenja svog vazdušnog prostora, dok je slovački premijer Robert Fico pozvao na dijalog sa Moskvom i upozorio na rizik eskalacije.
U međuvremenu, NATO zemlje su najavile povećanje vojnih izdataka, dok Moskva odbacuje tvrdnje o pretnji Evropi kao „besmislice“ i optužuje EU za militarizaciju i stvaranje slike Rusije kao spoljnog neprijatelja.
Nulta Tačka/RT
