Izraelski premijer Benjamin Netanjahu naredio je vojsci da proširi okupaciju Pojasa Gaze na 70% teritorije, što je u suprotnosti sa sporazumom o prekidu vatre između Izraela i Hamasa, postignutim uz posredovanje SAD, prema kojem Izrael ne bi smeo da kontroliše više od 53% enklave.
Sporazum iz 2025. godine, podržan rezolucijom United Nations Security Council, predviđao je postepeno povlačenje izraelskih snaga iz Gaze u zamenu za razoružavanje Hamasa i odricanje od kontrole nad teritorijom. Međutim, povremeni sukobi su nastavljeni, dok su izraelske snage postepeno napredovale dublje u enklavu.
„Sada kontrolišemo 60% teritorije u Pojasu Gaze. Znate, bili smo na 50%, pa smo stigli do 60%“, rekao je Netanjahu u četvrtak na konferenciji u dolini Jordana na okupiranoj Zapadnoj obali.
„Moje uputstvo je da pređemo na… pre svega 70%. Počnimo od toga“, rekao je, dodajući da će teritorija biti zauzimana korak po korak.
Nije precizirao da li Izrael na kraju planira da okupira čitav Pojas Gaze.
Ranije ove sedmice Hamas je optužio Izrael da pokušava silom da nametne vojnu kontrolu nad Gazom, upozoravajući da takav potez potkopava svaku stvarnu mogućnost smirivanja sukoba. Prema rečima bugarskog diplomate Nikolaja Mladenova, koji nadgleda sprovođenje sporazuma o prekidu vatre, Hamas je odbio da se razoruža i preda svoje oružje.
U martu su se predstavnici palestinskog pokreta sastali sa međunarodnim telom pod nazivom Odbor za mir, koje je u januaru osnovao američki predsednik Donald Trump kao deo plana za posleratnu obnovu Gaze. Ta inicijativa je u međuvremenu uglavnom zaustavljena zbog američko-izraelskog rata sa Iranom.
Rat u Gazi izbio je nakon napada boraca predvođenih Hamasom na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a više od 250 osoba uzeto za taoce.
Izrael je odgovorio velikom vazdušnom i kopnenom ofanzivom u kojoj je, prema podacima lokalnih zdravstvenih vlasti u Gazi, poginulo više od 72.000 ljudi. Operacija je izazvala široke međunarodne osude i optužbe za genocid.
Nulta Tačka/RT
