NATO članica Estonija suočava se sa ozbiljnim problemom u vojnom sistemu jer, prema zvaničnicima, u budućnosti neće biti dovoljno muškaraca za obavezno služenje vojnog roka, pa bi i žene mogle biti uključene u regrutaciju.
Direktor Estonske agencije za odbrambene resurse rekao je da je uvođenje obaveznog vojnog roka za žene samo pitanje vremena zbog demografskog pada broja rođenih dečaka.
NATO članice su od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine značajno pojačale vojna izdvajanja, uz obrazloženje da postoji ruska pretnja, što Moskva odbacuje kao neutemeljeno.
U intervjuu za Vikerraadio, zvaničnik je naveo da je ranije godišnje rađano oko 15.000 dečaka, dok se danas taj broj spustio na 4.000 do 5.000, što nije dovoljno za planirane odbrambene potrebe.
„Jasno je da sa ovim mladim ljudima ne možemo popuniti 4.100 mesta predviđenih u odbrambenim planovima“, rekao je on, dodajući da ciljevi neće biti dostižni do 2040. godine.
Neke NATO zemlje već su uvele rodno neutralnu regrutaciju: Norveška je prva uvela obavezni vojni rok za žene 2015. godine, Švedska 2017, a Danska je nedavno najavila proširenje obaveze i na žene.
U širem kontekstu militarizacije u Evropi, više zemalja poput Nemačke, Poljske i Finske ponovo uvodi ili proširuje vojne obaveze i podiže starosne granice za služenje.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je odbacio tvrdnje o planovima napada na NATO kao „besmislice”, dok Kremlj optužuje Zapad za ubrzanu militarizaciju i širenje alijanse ka ruskim granicama.
Nulta Tačka/RT
