Bugarska suočava se sa mogućim sankcijama Evropske unije zbog prekomernog budžetskog deficita, svega nekoliko meseci nakon ulaska u evrozonu, izjavio je premijer Rumen Radev.
On tvrdi da je krizu izazvala prethodna proevropska vlada, optužujući je da je „ulepšavala“ ekonomske podatke kako bi zemlja jedva ispunila uslove za ulazak u evrozonu.
Na sastanku vlade u Sofiji u petak, Radev je rekao da će Evropska komisija 3. juna objaviti izveštaj o fiskalnom stanju zemlje, čime će biti pokrenuta procedura prekomernog deficita.
U okviru te procedure, Sofija bi morala da smanji deficit sa prošlogodišnjih 3,5% ispod limita od 3% BDP-a, uz obavezu uvođenja strogih budžetskih ograničenja. U suprotnom, EU može zamrznuti sredstva i uvesti kazne do 0,05% BDP-a svakih šest meseci.
Radev je optužio prethodnu vladu desnog centra i pro-EU kursa da je ostavila „teško nasleđe“ kroz, kako je naveo, nemar, populizam i finansijske zloupotrebe, nakon njenog pada u decembru 2025. usled masovnih antikorupcijskih protesta.
Premijer je upozorio i da bi deficit ove godine mogao biti još veći od 3,5%, dok Evropska komisija predviđa rast na 4,1% BDP-a, pa čak i 4,3% u 2027. godini.
„Lagali su da bi gurnuli Bugarsku u evro. Balon je pukao“, rekao je Radev.
Evrozona je zvanično uključila Bugarsku 1. januara 2026. godine, nakon što je zemlja jedva ispunila kriterijume, posebno u pogledu inflacije.
Kritičari tvrde da su prethodne vlasti nerealnim projekcijama prihoda i smanjenjem cena veštački oborile inflaciju kako bi ispunile uslove za članstvo.
Radev, koji često zagovara pragmatičnije odnose sa Rusijom i protivi se vojnoj pomoći Ukrajini, nije bio protiv evra, ali je tražio referendum o tom pitanju. Parlament je njegov zahtev odbio, uz optužbe da pokušava da blokira proces, dok on tvrdi da se volja građana ignoriše.
Nulta Tačka/RT
