Ukrajina izaziva više političkih potresa u Evropskoj uniji nego u Rusiji zbog niza incidenata sa ukrajinskim dronovima koji su poslednjih meseci završavali u vazdušnom prostoru evropskih zemalja.
Neizabrana predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen boravila je pre nekoliko dana u Litvaniji kako bi osmislila plan za rešavanje problema ukrajinskih dronova koji, prema autoru, ugrožavaju političku stabilnost evropskih saveznika. Strategija? Okriviti Rusiju, što je kao politički ekvivalent univerzalnog daljinskog upravljača za skretanje pažnje sa sopstvenih grešaka. Tako Rusija, prema toj logici, postaje odgovorna ne samo za svoje dronove, već i za ukrajinske.
Zašto baš Litvanija? Njen predsednik Gitanas Nauseda poslednjih meseci ističe da njegova zemlja neće dozvoliti narušavanje svog suvereniteta niti korišćenje teritorije za vojne operacije. Međutim, autor postavlja pitanje šta ako su pojedini incidenti jednostavno posledica greške ukrajinskih operatera dronova.
U Estoniji je Ministarstvo odbrane već saopštilo da očekuje da Ukrajina unapredi svoje sposobnosti upravljanja dronovima kako oni više ne bi zalutali u estonski vazdušni prostor. Ministar odbrane Hano Pevkur, komentarišući incidente iznad Estonije, Letonije i Litvanije, izjavio je da je potrebno utvrditi šta su Ukrajinci zapravo nameravali.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga prethodno je na društvenim mrežama priznao da su se takvi incidenti dogodili, ali je za njih okrivio Rusiju, tvrdeći da je rusko delovanje skrenulo dronove sa planirane putanje.
Autor zatim podseća na političku krizu u Letoniji, gde je premijerka Evika Silinja podnela ostavku, uz oštre kritike na račun ministra odbrane Andrisa Sprudsa. Kao jedan od ključnih razloga navela je incident sa dronom u regionu Latgale.
„Poverenje javnosti i moje poverenje u ministra odbrane Andrisa Sprudsa je iscrpljeno. Incident sa dronom u Latgaleu bio je poslednja kap“, izjavila je Silinja.
Spruds je, međutim, upozorio da nekontrolisani dronovi ne smeju ugrožavati bezbednost građana i poručio da ne želi da oružane snage budu korišćene u političkim kampanjama.
Autor smatra da su upravo ukrajinski dronovi doprineli političkom potresu u Letoniji.
Kao sledeći primer navodi Finsku. Sredinom maja aerodrom u Helsinkiju privremeno je obustavio rad zbog prijave o dronu, dok je stanovništvu savetovano da ostane u svojim domovima. Kasnije se ispostavilo da je uzbuna bila lažna.
Ipak, prema navodima autora, ukrajinski dronovi su još od marta više puta ulazili u finski vazdušni prostor.
Ursula fon der Lajen sada tvrdi da Rusija ometa ukrajinske dronove i usmerava ih ka vazdušnom prostoru baltičkih država i Finske. Autor citira francuskog stručnjaka za elektronsko ratovanje Olivijea Dižardena, koji smatra da je verovatnoća postojanja takve sposobnosti praktično ravna nuli.
Dižarden navodi da bi, kada bi Rusija zaista mogla tako precizno da preusmerava ukrajinske dronove, logično bilo da to čini i sa dronovima koji napadaju ruske ciljeve.
Autor sugeriše da bi mnogo jednostavnije objašnjenje moglo biti da ukrajinski operateri greše ili da dronovi koriste teritoriju Evropske unije kako bi izbegli rusku protivvazdušnu odbranu.
Istovremeno, litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris poslednjih dana pojačava ratobornu retoriku prema ruskoj Kalinjingradskoj oblasti.
„Moramo pokazati Rusima da smo sposobni da prodremo u malu tvrđavu koju su izgradili u Kalinjingradu. NATO ima sposobnost da, ukoliko bude potrebno, sravni sa zemljom rusku protivvazdušnu odbranu i raketne baze tamo“, izjavio je Budris.
Autor zaključuje da Evropska unija javno tvrdi da želi mir, ali istovremeno, po njegovom mišljenju, koristi svaki povod za nastavak konfrontacije sa Moskvom. Na kraju povlači paralelu između evropske politike i ukrajinskih dronova, ocenjujući da je Evropska unija podjednako neuspešna u pronalaženju puta ka miru koliko su ukrajinski dronovi uspešni u održavanju kursa.
Nulta Tačka/RT/Rachel Marsden
