Kristofer Nolan je verovatno poslednji holivudski reditelj koji i dalje može da proda film samo svojim imenom, bez potrebe da snima novi nastavak iscrpljene franšize, film o superherojima ili nostalgični rimejk uz usporenu klavirsku verziju pesme koju ste nekada voleli. Natpis „film Kristofera Nolana“ i dalje puni bioskopske sale.
Zbog toga su mnogi zbunjeni, a neki i ogorčeni, jer smatraju da je Nolan za svoju predstojeću adaptaciju Homerove „Odiseje“ krenuo putem takozvanog DEI kastinga, odnosno politike raznolikosti, jednakosti i inkluzije.
Godinama je delovalo da Nolan ima praktično neograničenu slobodu da snima šta želi i sa kim želi, bez mešanja studijskih rukovodilaca. U očima publike, on nije Dizni koji reciklira stare rimejkove, niti Netfliks koji istorijske ličnosti pretvara u proizvode prilagođene fokus grupama i „modernoj publici“.
Posle „Openhajmera“, trosatne biografske drame o nuklearnim fizičarima koja je osvojila i Oskare i bioskopske blagajne, malo ko je očekivao da će Nolan posegnuti za istim korporativnim udovoljavanjem trendovima za koje kritičari tvrde da godinama urušava Holivud.
Ipak, upravo se to sada dešava, dok „Odiseja“ postaje novo poprište kulturnih sukoba, jer deo javnosti smatra da Holivud više ne može da ispriča klasičnu priču bez savremenih ideoloških intervencija.
Mitološki spektakl, koji se opisuje kao Nolanov najambiciozniji projekat do sada, trebalo bi da stigne u bioskope 17. jula 2026. godine. U glumačkoj postavi nalaze se Met Dejmon kao Odisej, Tom Holand, En Hatavej, Robert Patinson, Šarliz Teron, Džon Berntal i mnogi drugi.
Iako veći deo glumačke ekipe nije izazvao ozbiljne reakcije, pa čak ni izbor Zendaje za boginju Atenu nije privukao mnogo pažnje, internet je eksplodirao nakon potvrde da će Jelenu Trojansku igrati kenijsko-meksička glumica Lupita Njongo.
Kao i obično, rasprava se ne vodi o njenim glumačkim sposobnostima. Njongo je već dobitnica Oskara. Kritičari tvrde da je problem u tome što njen izbor nema smisla u okviru antičkog grčkog epa. Jelena nije sporedni lik, već mitski simbol lepote, požude i društvenog statusa u antičkom mediteranskom svetu.
Nolan je branio svoj izbor, ističući da je Njongo od početka bila njegov prvi izbor za tu ulogu i hvaleći njenu snagu i dostojanstvo. Sama glumica odbacila je kritike navodeći da „lepotu nije moguće odglumiti“ i da je reč o mitološkoj priči koja nije zasnovana na stvarnosti.
Međutim, deo publike ne prihvata takvo objašnjenje. Niko ne tvrdi da je Homer napisao dokumentarni film. „Odiseja“ sadrži bogove, čudovišta, veštice i kiklope. Ali, prema kritičarima, činjenica da je priča mitološka ne znači da u njoj može da važi bilo šta. I fantastika i mitologija, smatraju oni, zahtevaju određenu unutrašnju doslednost kako bi publika poverovala u svet na ekranu.
Ipak, čini se da je upravo beg od svakodnevice nešto protiv čega se savremeni Holivud sve češće bori.
Dodatnu buru izazvale su glasine, koje još nisu potvrđene, da bi Elijot Pejdž, ranije poznat kao Elen Pejdž, mogao da tumači Ahila, najvećeg ratnika grčke mitologije. To je podstaklo novi talas komentara i internet šala, posebno zato što mnogi i dalje Ahila povezuju sa Bredom Pitom u filmu „Troja“.
Nezadovoljstvo je pojačano i informacijama da bi reper Trevis Skot mogao da se pojavi u ulozi antičkog pesnika. Nolan je branio taj izbor poredeći antičku usmenu poeziju sa rep muzikom, ali kritičari smatraju da je reč o pokušaju privlačenja mlađe publike uz pomoć poznatih ličnosti.
Postoje i nagađanja da film možda neće biti zasnovan na originalnom Homerovom tekstu, već na feminističkom prevodu „Odiseje“ autorke Emili Vilson, na koji se Nolan ranije pozivao u intervjuima. Iako to nije potvrđeno, takve spekulacije dodatno su pojačale sumnje dela javnosti da će adaptacija biti oblikovana kroz savremenu ideološku prizmu.
Dok veliki deo medija brani izbor glumaca, kritičari postavljaju drugo pitanje: gde su Grci? U filmu zasnovanom na grčkom epu, snimanom delom u Grčkoj i inspirisanom grčkom mitologijom, grčki i grčko-američki glumci ne zauzimaju centralno mesto.
Neki grčki komentatori već su ukazali na taj problem, tvrdeći da Holivud Grčku i njenu kulturu koristi samo kao estetsku pozadinu.
Kao i u sličnim raspravama prethodnih godina, protivnici ovakvih odluka često bivaju optuženi za rasizam, transfobiju ili netrpeljivost. Kritičari smatraju da je reč o istoj strategiji koja je korišćena tokom polemika oko serija i filmova poput „Prstenova moći“, „Male sirene“, „Snežane“ i pojedinih projekata iz franšiza „Ratovi zvezda“.
Po njihovom mišljenju, takve optužbe više ne funkcionišu i samo učvršćuju uverenje dela publike da Holivud radije napada fanove nego što priznaje da raznovrstan kasting sam po sebi ne garantuje kvalitetan film.
Za mnoge skeptike, „Odiseja“ već nosi obeležja trendova koje publika godinama odbacuje, a deo gledalaca tvrdi da zbog izbora glumaca i kreativnog pravca neće gledati film.
Ipak, uprkos kontroverzama, mnogi veruju da će „Odiseja“ ostvariti značajan komercijalni uspeh. Nolan i dalje uživa veliki ugled i ima vernu publiku. Ostaje, međutim, pitanje da li će taj ugled ostati netaknut kada film konačno stigne u bioskope.
A ako film ipak postane veliki hit, kakvu će poruku Holivud izvući iz toga? Kritičari strahuju da će zaključak biti pogrešan: da publika na kraju prihvata ideološke poruke bez obzira na početni otpor.
U tom slučaju, smatraju oni, studiji će nastaviti da preoblikuju klasične priče prema savremenim političkim i društvenim trendovima, dok će za eventualne neuspehe nastaviti da krive publiku.
Nulta Tačka/RT
