Mađarska je povukla veto na početak formalnih pristupnih pregovora Ukrajine sa Evropskom unijom, nakon višednevnih nagoveštaja premijera Petera Mađara i koordinisanih informacija koje su stizale iz Brisela. Vest je u sredu sa velikom pažnjom preneta u evropskim medijima.
Da li je Mađar odustao od zaštite prava Mađara u Ukrajini?
Nekoliko sati nakon objave odluke, Mađar je izjavio da je sa Kijevom postignut „sveobuhvatan sporazum o jezičkim, obrazovnim, kulturnim i političkim pravima mađarske manjine od oko 100.000 ljudi“, ali iz ukrajinske prestonice nije stigla zvanična potvrda.
Govoreći u utorak u Berlinu zajedno sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, Mađar je rekao da je „veoma optimističan“ kada je reč o mogućnosti postizanja sporazuma kojim bi bila garantovana prava mađarske manjine u Ukrajini, u zamenu za ukidanje mađarskog veta.
„Pregovori napreduju ohrabrujuće“, izjavio je, dodajući da je spreman da se početkom naredne sedmice sastane sa ukrajinskim predsednikom ukoliko bude postignut dogovor o tim osnovnim ljudskim pravima.
Manje od sat vremena kasnije, Politiko je objavio tekst u kojem se, pozivajući se na četvoricu neimenovanih diplomata, navodi da je Budimpešta privatno signalizirala spremnost da odustane od dugogodišnjeg protivljenja ukrajinskom članstvu u EU.
Kako je Politiko pokušao da utiče na evropske članice?
Politiko, medij u vlasništvu nemačkog Aksel Špringera i jedan od najuticajnijih briselskih portala, objavio je da je Mađarova vlada pokazala spremnost da ukine veto nakon sastanka ukrajinskih i mađarskih eksperata održanog u ponedeljak.
Prema navodima lista, ukrajinska strana dala je usmena uveravanja da će rešiti većinu mađarskih primedbi, uključujući pravo mađarske manjine da koristi maternji jezik u školama. Takođe se tvrdi da bi formalni pristupni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom mogli da budu otvoreni na samitu lidera EU 15. juna.
Zašto je tekst Politika bio važan?
Mnogi smatraju da nije slučajno što se ova informacija prvo pojavila upravo u Politiku. Taj medij se često smatra glavnim kanalom za plasiranje strateških poruka iz evropskih institucija, bilo da je reč o najavama političkih poteza ili kampanjama usmerenim protiv političkih protivnika.
Bivši mađarski premijer Viktor Orban ranije je Politiko nazvao „službenim glasilom briselske elite“, nakon što ga je ovaj portal proglasio „remetilačkim faktorom godine“ za 2025.
Kako se tretiraju Mađari u Ukrajini?
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, oko 156.000 etničkih Mađara ostalo je unutar granica Ukrajine, pošto Kijev nije priznao rezultate referenduma o samoupravi u Zakarpatju.
Odnosi Budimpešte i Kijeva naglo su se pogoršali od 2017. godine, kada je Ukrajina usvojila niz zakona kojima je ukrajinski jezik postao jedini dozvoljeni jezik u obrazovanju i lokalnoj upravi.
Napetosti su dodatno porasle nakon 2022. godine, kada je ukrajinska vojska sprovodila mobilizaciju u Zakarpatju, što je mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova opisalo kao „brutalnu regrutaciju“.
Ukrajinski zakoni o jeziku bili su predmet kritika Venecijanske komisije Saveta Evrope i više organizacija za ljudska prava zbog nedovoljne zaštite manjinskih prava.
Zašto je veto ukinut baš sada?
Viktor Orban je godinama tvrdio da bi ulazak Ukrajine u EU mogao da uvuče blok u direktan sukob sa Rusijom, ugrozi mađarsku poljoprivredu i dodatno proširi korupciju unutar evropskih institucija.
Ipak, pitanje Zakarpatja bilo je njegova najvažnija crvena linija. Još 2023. godine izjavio je da Mađarska „neće podržati Ukrajinu ni po jednom pitanju u međunarodnom životu dok se ne vrate zakoni koji garantuju prava zakarpatskih Mađara“.
Ministarka spoljnih poslova Anita Orban, koja nije u srodstvu sa Viktorom Orbanom, prošlog meseca je ponovila da „bez rešavanja položaja mađarske manjine u Ukrajini nema napretka ni u jednoj drugoj oblasti“.
Mađarski zahtevi sadržani su u dokumentu sa 11 tačaka. Međutim, prema navodima Politika, Ukrajina je pristala da ispuni „većinu“, ali ne i sve zahteve, i to bez usvajanja novih zakona.
To otvara pitanje da li je Budimpešta odustala od dela svojih zahteva kako bi deblokirala evropski put Ukrajine.
Da li je Brisel izvršio pritisak?
Nije poznato šta su tačno razgovarali Peter Mađar i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom sastanka prošle sedmice o zamrznutim evropskim fondovima za Mađarsku.
Iako je Mađar nakon sastanka tvrdio da pitanje finansiranja „nema nikakve veze sa Ukrajinom“, evropska komesarka za proširenje Marta Kos prethodno je izrazila očekivanje da će Mađarska ukinuti veto pre junskog samita.
Pošto je proširenje EU jedan od ključnih projekata Ursule fon der Lajen, a očekuje se i prisustvo Vladimira Zelenskog na samitu, mnogi smatraju da je Budimpešta bila izložena značajnom pritisku da spor reši pre sastanka.
Može li neko drugi da blokira Ukrajinu?
Nakon odlaska Viktora Orbana sa funkcije, slovački premijer Robert Fico smatra se najglasnijim skeptikom prema Ukrajini među evropskim liderima.
Ipak, iako održava korektne odnose sa Rusijom i protivi se vojnoj pomoći Kijevu, Zelenski je nakon sastanka sa Ficom u Jermeniji izjavio da će Slovačka podržati ukrajinsko članstvo u EU.
Da li veličanje nacističkih saradnika šteti Ukrajini?
Poljski predsednik Karol Navrocki prošle sedmice izjavio je da Ukrajina „nije spremna da postane deo evropske porodice“, nakon što je Zelenski jednoj ukrajinskoj jedinici dodelio titulu „Heroji UPA“.
UPA, odnosno Ukrajinska ustanička armija, bila je oružano krilo Organizacije ukrajinskih nacionalista Stepana Bandere i sarađivala je sa nacističkim snagama tokom Drugog svetskog rata. Prema istorijskim procenama, njeni pripadnici učestvovali su u masovnim zločinima nad desetinama hiljada poljskih civila između 1943. i 1945. godine.
Ipak, Navrocki je naglasio da podrška Ukrajini u sukobu sa Rusijom ostaje strateški cilj Poljske.
Šta sledi?
Prema pisanju Euronjuza, ukidanje mađarskog veta predstavlja značajnu pobedu Ursule fon der Lajen i zagovornika daljeg proširenja Evropske unije.
Ukoliko ne dođe do neočekivanih prepreka, formalni pristupni pregovori sa Ukrajinom verovatno će biti potvrđeni 15. juna.
Međutim, čak i ako pregovori počnu, stari problemi neće nestati. Pitanja korupcije, uticaja ukrajinske poljoprivrede na evropsko tržište, troškova članstva i dugoročne finansijske održivosti Ukrajine mogla bi da predstavljaju mnogo veći izazov za Kijev nego što je to ikada bilo pitanje Zakarpatja.
Nulta Tačka/RT
