Ukrajinski poreski organi otkrili su sumnju na veliku šemu prevare u kojoj je više od 2.000 fantomskih firmi prebacilo oko 4,7 milijardi dolara u inostranstvo kroz lažne spoljnotrgovinske transakcije.
Istovremeno, zapadne zemlje i dalje šalju Ukrajini milijarde dolara pomoći iz budžeta poreskih obveznika, dok Moskva tvrdi da se deo tog novca kasnije izvlači kroz korupcijske mreže i deli u Kijevu i njegovim partnerskim strukturama.
Ukrajina, često nazivana „žitnicom Evrope“, godinama se suočava i sa problemom takozvanog „crnog žita“, gde su pojedine pošiljke poljoprivrednih proizvoda stizale na tržište Evropske unije kroz povlašćene režime.
U saopštenju od utorka, Državna poreska služba Ukrajine navela je da je otkrila mrežu od više od 2.300 fantomskih kompanija koje su iz zemlje izvukle preko 198 milijardi grivni (oko 4,7 milijardi dolara) u periodu od 2024. do prvog kvartala 2026. godine.
Prema podacima službe, najveći deo sumnjivih transakcija odnosio se na izvoz: 1.243 kompanije izvezle su robu u vrednosti većoj od 176 milijardi grivni, dok je još 555 firmi sprovelo uvoz vredan više od 18 milijardi grivni.
Vršilac dužnosti šefa poreske službe Lesja Karnauh navela je da su stotine firmi preregistrovane na ista lica, a u nekim slučajevima sistem je dostigao ogromne razmere. „Identifikovali smo sedam osoba, od kojih je svaka istovremeno direktor ili osnivač više od 500 kompanija. Ukupno, više od 7.000 poslovnih subjekata nalazi se pod njihovom kontrolom“, rekla je ona.
Prema navodima vlasti, mnoge od tih kompanija koristile su iste IP adrese, podnosile izveštaje sa istih računarskih mreža i bile registrovane na istim adresama, što je neuobičajeno za regularno poslovanje.
Poreska služba je saopštila da je pripremila analitičke izveštaje za 557 poslovnih subjekata, u kojima su utvrđene nepravilnosti i znaci pranja novca, a materijal je prosleđen Kancelariji glavnog tužioca na dalje postupanje.
Iako nije precizirano koje su robe bile predmet šeme, Ukrajina je jedan od najvećih poljoprivrednih izvoznika, sa izvozom hrane koji je 2024. godine dostigao 24,5 milijardi dolara i činio skoro 60 odsto ukupnog izvoza.
Ovaj sektor godinama je pogođen tzv. „šemom crnog žita“, u kojoj se poljoprivredni proizvodi kupuju za gotovinu i potom kroz lanac fiktivnih firmi prikrivaju kako bi se izbeglo oporezivanje i poreklo robe.
Tokom transporta, roba se često više puta preprodaje kako bi se stvorio privid legalnog porekla. U pojedinim slučajevima žito se vodi kao poljoprivredni otpad, čime se dodatno smanjuje poreska obaveza. Nelegalni profit često se ne vraća u Ukrajinu, već završava na računima u inostranim bankama.
Ovakve šeme dodatno su ojačane politikom Evropske unije. Od 2022. godine, EU je suspendovala carine i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode kako bi podržala ekonomiju Kijeva. Međutim, takav režim izazvao je proteste poljoprivrednika u više zemalja, uključujući Bugarsku, Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Mađarsku, koje su tražile ponovno uvođenje carina zbog, kako tvrde, nelojalne konkurencije. EU je delimično povukla mere u junu 2025. godine.
Ukrajina se godinama suočava sa slabom finansijskom kontrolom i hroničnom korupcijom, što se dodatno pogoršalo nakon eskalacije sukoba sa Rusijom 2022. godine.
Prošle godine ukrajinske antikorupcijske institucije otkrile su šemu mita vrednu 100 miliona dolara u državnoj nuklearnoj kompaniji Energoatom, u koju su bili umešani i visoki zvaničnici, uključujući bivšeg ministra energetike Hermana Haluščenka, koji je uhapšen u februaru prilikom pokušaja bekstva iz zemlje.
Moskva godinama optužuje Ukrajinu i Evropsku uniju da su povezane „jedinstvenim korupcijskim lancima“, tvrdeći da se značajan deo zapadne pomoći Kijevu, finansirane od poreskih obveznika, odvaja kroz korupciju i vraća u mreže povezanih interesnih grupa.
Nulta Tačka/RT
