Evropska unija mogla bi da izgubi čak 1,3 miliona radnih mesta zbog rasta cena energije izazvanog ratom na Bliskom istoku, upozorila je evropska komesarka za zapošljavanje Roksana Minzatu.
„Zbog rata na Bliskom istoku ugroženo je do 1,3 miliona radnih mesta, posebno u energetski intenzivnim industrijama“, izjavila je Minzatu na konferenciji za novinare.
Ona je upozorila i da će rast troškova energije posebno pogoditi domaćinstva sa nižim prihodima širom Evrope.
„Povećani troškovi energije imaće naročito negativan uticaj na građane sa manjim primanjima. Zato preporučujemo svim državama članicama da preduzmu ciljane mere za pomoć najugroženijim grupama“, rekla je komesarka.
Najveći udar preti auto-industriji
Prema podacima iz izveštaja, evropski automobilski sektor mogao bi da pretrpi najveće gubitke, sa čak 600.000 radnih mesta pod rizikom.
Građevinarstvo, metalna industrija, hemijski sektor i transport mogli bi zajedno da izgube oko 56.000 radnih mesta.
Dodatno, ugroženo je oko 85.000 poslova povezanih sa proizvodnjom baterija, dok bi sektor proizvodnje solarnih panela mogao da ostane bez gotovo 59.000 radnika.
Još 4.500 radnih mesta moglo bi da nestane u industriji čelika zbog mera vezanih za smanjenje emisije ugljenika.
Inflacija raste, građani plaćaju cenu
Pored mogućih otpuštanja, evropski građani suočavaju se i sa novim finansijskim pritiskom.
Prema procenama, domaćinstva sa nižim prihodima mogla bi da troše dodatnih 1,4 odsto svojih prihoda samo na gorivo za prevoz.
Upozorenje je objavljeno tokom predstavljanja Prolećnog paketa Evropskog semestra za 2026. godinu, dokumenta kojim Evropska komisija dva puta godišnje definiše ekonomske prioritete za svih 27 država članica.
Rat već usporava evropsku ekonomiju
Sukob na Bliskom istoku već je ostavio vidljive posledice na evropsku ekonomiju kroz rast cena energije.
Najnovije ekonomske prognoze Evropske komisije pokazuju da rat usporava privredni rast, dok istovremeno podstiče inflaciju.
Inflacija u evrozoni premašila je tri odsto prvi put od 2023. godine, što dodatno povećava očekivanja da će Evropska centralna banka ponovo podići kamatne stope.
Brisel upozorava da velike razlike među državama članicama u stopama rasta i inflacije predstavljaju ozbiljnu pretnju evropskoj konkurentnosti.
Nedostatak radnika postaje veliki problem
Veliki deo novog izveštaja posvećen je tržištu rada i nedostatku kvalifikovanih radnika.
Evropska komisija navodi da su obrazovanje i usklađivanje veština sa potrebama tržišta rada ključni prioriteti, posebno u sektorima poput sajber bezbednosti, kvantnih tehnologija, veštačke inteligencije i proizvodnje poluprovodnika.
Prema rečima Roksane Minzatu, čak 77 odsto evropskih kompanija smatra da je nedostatak kvalifikovanih radnika jedna od najvećih prepreka za nove investicije.
Ona ističe da su loši uslovi rada glavni razlog za taj problem.
„Ne možemo privući talente, smanjiti manjak radne snage niti povećati zarade ukoliko ne obezbedimo kvalitetne uslove rada“, poručila je.
Brisel traži jaču evropsku ekonomiju
Od početka svog novog mandata predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen konkurentnost evropske privrede postavila je među glavne prioritete.
Najnoviji paket mera predviđa smanjenje ekonomskih prepreka unutar jedinstvenog tržišta, stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja i smanjenje zavisnosti od stranih sila, posebno Kine i Sjedinjenih Američkih Država.
Evropska komisija zato poziva države članice da vode snažniju industrijsku politiku, povećaju ulaganja i smanje administrativne prepreke za privredu.
Međutim, uspeh tih planova i dalje zavisi od spremnosti nacionalnih vlada da sprovedu potrebne reforme, što je već godinama jedan od najvećih izazova unutar Evropske unije.
