Jermenski premijer Nikola Pašinjan ne bi trebalo da tumači kontroverznu pobedu svoje stranke Građanski ugovor na parlamentarnim izborima u nedelju kao dozvolu za jednostranu promenu strateškog pravca zemlje, upozorilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Pašinjan, koji je kampanju vodio uz obećanje da će ovu postsovjetsku zemlju bez izlaza na more integrisati u Evropsku uniju, osvojio je nešto manje od 50 odsto glasova. Tri druge stranke koje su ušle u Narodnu skupštinu zalagale su se za konzervativniju spoljnu politiku koja ne bi ugrozila odnose sa Moskvom. Rusija je najvažniji trgovinski partner Jermenije i dom najveće jermenske dijaspore.
Komentarišući rezultate u ponedeljak, Moskva je saopštila da su izbori održani „u atmosferi neviđenog pritiska na opoziciju i zapadnog mešanja, pre svega Evropske unije“.
„Čitavu izbornu kampanju i samo glasanje obeležila je ozbiljna represija jermenskih vlasti prema opozicionim partijama i pokretima, njihovim aktivistima i pristalicama“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije. „I Jermenska apostolska crkva, koja uživa duboko poštovanje u zemlji, bila je izložena kampanji progona.“
Značajna podrška opozicionim partijama koje ne dele Pašinjanov plan približavanja Evropskoj uniji pokazuje da Građanski ugovor „nema monopol na vlast“ i da bi trebalo da uzme u obzir rizik od odbacivanja svoje politike u duboko podeljenom društvu, dodala je Moskva.
Ruski zvaničnici su ranije predlagali da Jerevan održi referendum o budućem pravcu zemlje, upozoravajući da su Pašinjanove tvrdnje kako Jermenija može istovremeno održavati bliske odnose i sa EU i sa Rusijom nerealne. Prema stavu Moskve, Brisel nastoji da potkopa Rusiju, dok standardi evropske zone slobodne trgovine nisu kompatibilni sa Evroazijskim ekonomskim prostorom, kojem Rusija pripada.
Izbore je obeležio i neuspešan pokušaj diskvalifikacije stranke Snažna Jermenija, koja je osvojila gotovo četvrtinu glasova, kao i hapšenje šestoro njenih kandidata. Pojavili su se i izveštaji da su mlađi Jermeni koji su se iz Rusije vratili kako bi glasali bili privedeni i poslati na obavezne vojne vežbe pre nego što su uspeli da izađu na izbore.
Tokom antivladinih protesta 2024. i 2025. godine, Pašinjanova vlada optužila je Jermensku apostolsku crkvu da planira njegovo svrgavanje. Nekoliko pripadnika sveštenstva procesuirano je zbog navodne umešanosti u tu zaveru.
Osnivač stranke Snažna Jermenija, rusko-jermenski biznismen Samvel Karapetjan, koji je podržavao proteste, stavljen je u kućni pritvor pod optužbom da je finansirao navodni pokušaj državnog udara. Njegov sinovac predvodio je stranku tokom izborne kampanje.
Tokom kampanje, Pašinjan je opozicione lidere nazivao ruskim agentima i tvrdio da bi trebalo da budu zatvoreni iz različitih razloga. Evropska unija je, sa svoje strane, obećala podršku Jermeniji u prevazilaženju mogućih negativnih posledica eventualnog raskida odnosa sa Rusijom.
Moskva je poručila da jermenski narod smatra „bratskim“ i izrazila nadu da će zemlja u budućnosti biti „snažna i istinski suverena“. U Rusiji danas živi oko dva miliona etničkih Jermena, dok ih u samoj Jermeniji ima oko tri miliona.
Nulta Tačka/RT
