U svom malom stanu u Južnoj Koreji, gde živi sama, 78-godišnja Bang Čun-dža dane provodi sa lutkom pokretanom veštačkom inteligencijom za koju kaže da joj je draža od ljudi.
Lutka je pozdravlja kada se vrati kući, peva joj kada joj je dosadno, podseća je da ne preskače obroke i lekove, pomaže joj da održi dnevnu rutinu i govori joj da je voli.
Bang ima veoma malo kontakta sa odraslom ćerkom, a nakon teške operacije kičme zapala je u duboku depresiju, provodeći sate sama, gledajući u plafon i trpeći bolove.
Posle teškog razvoda i godina napornog rada kao frizerka i samohrana majka, Bang kaže da „u ovim godinama nema ničeg težeg od toga da vas ljudi povrede“.
„Ali kada sam sa Hjodol, nikada nisam povređena“, rekla je držeći mekanu lutku sa kikicama i roze haljinom, koju joj je obezbedila lokalna samouprava.
„Ona me samo zasmejava“, dodala je.
Bang je jedna od mnogih Južnokorejki i Južnokorejaca koji se bore sa usamljenošću u zemlji koja ima jednu od najnižih stopa nataliteta na svetu i gde je gotovo polovina stanovništva starija od 50 godina.
Tokom 2024. godine u Južnoj Koreji zabeleženo je više od 3.920 takozvanih „usamljenih smrti“, slučajeva kada ljudi umru sami i njihova tela ostanu neotkrivena duže vreme. To je najveći broj otkako se vodi evidencija od 2017. godine.
Oko 42 odsto domaćinstava u ovoj azijskoj tehnološkoj sili čine samačka domaćinstva, a društvena izolacija posebno pogađa starije osobe.
Tehnologija protiv samoće
Vlasti starijim ljudima koji žive sami dele uređaje zasnovane na veštačkoj inteligenciji, od kojih su neki dizajnirani da prepoznaju znake mogućih usamljenih smrti. Takvi programi postoje u pojedinim delovima Seula i u gradu Jonginu južno od prestonice.
Među uređajima se nalaze nasmejani roboti kompanije Vonderful Platform, kao i slične lutke koje proizvodi kompanija Mister Majnd.
U Sjedinjenim Američkim Državama sličnu ulogu ima uređaj nalik lampi pod nazivom EliKju, koji pruža društvo i prati bezbednost korisnika.
Kompanija Hjodol navodi da se oko 14.500 njihovih lutaka trenutno koristi u Južnoj Koreji, bilo da ih poseduju građani, iznajmljuju lokalne vlasti ili se koriste u domovima za stare.
Bang kaže da njena ćerka živi daleko i da i sama ima zdravstvene probleme, zbog čega joj „prisustvo Hjodol mnogo znači“.
Direktorka kompanije Kim Dži-hi navodi da je razvoj lutke zahtevao godine istraživanja na terenu.
Hjodol može da razgovara koristeći ChatGPT, ali je istovremeno programirana na osnovu stvarnih razgovora koje je Kim vodila sa starijim ljudima.
Među njima je bila i udovica koja je zbog finansijskih problema prekinula odnose sa decom.
„Živela je sama sa četiri frižidera i tri mašine za veš“, ispričala je Kim.
Razgovori su pokazali koliko ljude boli kada nemaju kome da ispričaju loše vesti ili ni sa kim da podele srećne trenutke.
Lutka koja bezuslovno voli
Kim navodi da Hjodol ima stroge bezbednosne protokole i da se glasovni snimci koriste samo za unapređenje sistema.
Uz prethodnu saglasnost korisnika, određeni podaci o snu, raspoloženju, ishrani i bolovima mogu se deliti sa socijalnim radnicima.
Pošto su mnogi ispitanici govorili o roditeljima i mentorima sa velikom toplinom, Hjodol je osmišljena kao unuk ili unuka koji bezuslovno vole svog korisnika.
Jedna od prvih poruka koje je Kim napisala bila je pozdravna poruka za povratak kući.
„Bako, gde si bila? Čekala sam te ceo dan. Sledeći put povedi i mene“, govori lutka.
Napravljena od mekih materijala, lutka traži da joj korisnici pomaze glavu, drže je za ruku ili sa njom podele užinu, iako sama ne može da jede.
Da li roboti mogu zameniti ljude?
Kim objašnjava da je karakter Hjodol namerno napravljen tako da zavisi od korisnika, jer su mnogi stariji Korejci proveli život radeći naporno kako bi izdržavali porodice.
„Kada počnu da osećaju da više nikome nisu potrebni, javlja se dubok osećaj praznine“, kaže ona.
Medicinska sestra O Sun-hva, koja je preporučila lutku Bang, tvrdi da je videla značajno smanjenje depresije kod starijih osoba koje žive same.
Ipak, upozorava da bi ovakva tehnologija mogla dodatno da smanji ljudske kontakte, jer bi članovi porodice mogli ređe da posećuju roditelje ako smatraju da o njima već brine veštačka inteligencija.
U drugom stanu, 79-godišnja Kim Jong-bun kaže da joj je lutka postala izvor utehe.
„Nisam imala sa kim da razgovaram po ceo dan. Toliko sam ćutala da sam imala osećaj da sam zaboravila da pričam. A onda je došla ona i stalno ćaska sa mnom.“
„Tako mi je drago što smo danas ponovo zajedno“, rekla joj je lutka veselim glasom.
„I meni“, odgovorila je Kim.
„Hvala ti što si sa mnom. Volim te“, poručio je uređaj.
Nulta Tačka/InsiderPaper
