Hiljade demonstranata protiv migracija marširale su u subotu ulicama Rima u znak podrške građanskoj inicijativi koja traži strožu kontrolu migracija.
Skup je organizovao Komitet za remigraciju i rekonkvistu, koji promoviše narodni predlog zakona kojim se nude finansijski podsticaji strancima da napuste Italiju, kao i podsticanje potomaka Italijana koji žive u inostranstvu da se vrate u zemlju.
Peticija ovog komiteta prikupila je više od 130.000 potpisa, znatno više od 50.000 koliko je potrebno da bi se građanska inicijativa zvanično podnela parlamentu.
Italija je jedna od glavnih destinacija migranata koji prelaze Sredozemno more iz Severne Afrike, a od migrantske krize 2015. godine morem je stiglo stotine hiljada ljudi. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Italiju je 2023. stiglo više od 150.000 migranata, dok je u 2024. i 2025. broj dolazaka iznosio oko 66.000 godišnje.
U Rimu je održan i protivskup pristalica pro-migrantske politike, na kojem su učestvovali levičarske grupe, sindikati i aktivisti, koji su optužili protivnike migracija za targetiranje stranaca i podrivanje prava. Policija je bila raspoređena kako bi sprečila sukobe dve grupe.
🚨🇮🇹 ITALY: patriots OVERRUN Rome’s streets demanding MASS DEPORTATIONS
EU is burning! Justice MUST be restored.pic.twitter.com/AiDc0sxZS4
— Global Dissident (@GlobalDiss) June 13, 2026
Premijerka Đorđa Meloni suočava se sa suprotstavljenim pritiscima u vezi sa migracionom politikom. Njena vlada pokušava da smanji neregularne dolaske, dok istovremeno širi legalne migracije.
Prošle godine vlada je odobrila plan da se u periodu od 2026. do 2028. primi skoro 500.000 radnika iz zemalja van EU kako bi se popunio nedostatak radne snage u sektorima poljoprivrede, građevine, turizma i nege.
Italija ima najstarije stanovništvo u Evropskoj uniji i jednu od najnižih stopa nataliteta, zbog čega strani radnici postaju sve važniji za ekonomiju.
Rimski skupovi održani su nakon što je Pakt EU o migracijama i azilu stupio na snagu u petak. Reč je o jednoj od najvećih reformi migracione politike u poslednjim godinama, koja uvodi obaveznu proveru na granicama, ubrzane procedure za azil, proširenu biometrijsku registraciju i mere za brže vraćanje odbijenih tražilaca azila.
Pakt je izazvao kritike širom italijanskog političkog spektra. Zagovornici strožih mera tvrde da i dalje nije dovoljan za smanjenje neregularnih dolazaka i povećanje deportacija, dok organizacije za prava migranata upozoravaju da reforme slabe zaštitu prava na azil i proširuju mogućnosti zadržavanja. Kritičari takođe dovode u pitanje da li mehanizam „solidarnosti“ u okviru pakta zaista može da smanji pritisak na mediteranske zemlje, uprkos odredbama koje omogućavaju drugim članicama EU da preuzimaju tražioce azila ili daju finansijske doprinose.
Nulta Tačka/RT
