Obaveštajne službe Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država troše milione poreskih obveznika kako bi dobile pristup komercijalno dostupnim ličnim podacima građana, navodi se u izveštaju koji je u utorak objavio evropski istraživački centar Interface, na osnovu dokaza prikupljenih od 11 institucija za nadzor obaveštajnih službi.
Praksa poznata kao obaveštajno prikupljanje podataka zasnovano na oglašavanju, ili AdInt, podrazumeva korišćenje ličnih podataka koje prikuplja industrija digitalnog oglašavanja u svrhe obaveštajnog rada i nadzora. U izveštaju se navodi da su komercijalno dostupni lični podaci postali jedno od glavnih sredstava nadzora, dok službe sve više pribavljaju informacije od tehnoloških kompanija i posrednika u prodaji podataka.
„Preko komercijalnih dobavljača, službe nacionalne bezbednosti obično kupuju pristup stalno ažuriranim tokovima masovnih podataka. Ti podaci sadrže jedinstvene identifikatore mobilnih uređaja, njihovu preciznu lokaciju tokom vremena, kao i detaljne profile korisnika aplikacija povezanih sa tim uređajima“, rekao je Torsten Vecling, jedan od autora studije.
Ti podaci mogu da otkriju gde se osoba nalazi, koliko ima godina, kog je pola, kakva su joj politička opredeljenja, seksualna orijentacija, verska uverenja i obrasci komunikacije. Podaci se često prikupljaju putem internet aukcija za oglase, softvera ugrađenog u mobilne aplikacije, društvenih mreža i uređaja povezanih na internet, nakon čega ih posrednici objedinjuju i prodaju.
Prvobitno namenjeni oglašavanju, ovakvi skupovi podataka postali su vredna roba i sve privlačnija meta za obaveštajne i bezbednosne službe, koje ih nabavljaju kroz različite kanale.
U izveštaju se navodi da se upotreba AdInt-a kreće od gotovih obaveštajnih alata koje kupuju manje države do ogromnih komercijalnih baza podataka koje koriste najveće svetske obaveštajne agencije. Neke službe podatke kupuju direktno od dobavljača, dok druge koriste posrednike ili „paravanske“ kompanije kako bi prikrile svoje interesovanje.
„Ove prakse sve više uzimaju maha, ne samo u Sjedinjenim Državama, gde se o tome više izveštavalo, već i širom Evrope“, rekao je Vecling.
Izveštaj ukazuje na sve više dokaza da su obaveštajne službe aktivne na tržištu komercijalnih podataka, uključujući i slučajeve u kojima su kupovine podataka javno potvrđene.
U SAD je FBI ranije priznao da je kupovao podatke o lokaciji korisnika dobijene putem sistema internet oglašavanja, dok je američka Carinska i granična služba sprovela pilot-program u kojem je nabavljala informacije o lokaciji iz softvera mobilnih aplikacija i sistema digitalnog oglašavanja. Interni izveštaj Ministarstva za unutrašnju bezbednost takođe je zaključio da su pojedine agencije prekršile savezni zakon kupovinom komercijalnih podataka o lokaciji građana.
U Evropi je austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavilo alat za nadzor pod nazivom Tangles, koji uključuje dodatak sposoban za analizu podataka o lokaciji prikupljenih putem oglašavanja, iako zvaničnici nisu potvrdili da je korišćen u operativne svrhe. U Francuskoj je spoljna obaveštajna služba tražila ovlašćenje za kupovinu evidencije o internet pretrazi i pregledanju veb-sajtova.
Nulta Tačka/RT
