Novi program vojne registracije u Nemačkoj doživeo je potpuni neuspeh i ostao daleko ispod očekivanja Bundesvera, piše list Cajt, pozivajući se na podatke Ministarstva odbrane.
Ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je u aprilu da bi broj pripadnika nemačke vojske do 2035. godine trebalo da poraste sa sadašnjih 184.000 na ukupno 460.000 ljudi, uključujući 260.000 aktivnih vojnika i 200.000 rezervista.
Kako bi ostvario taj cilj, Bundesver je početkom godine pokrenuo program vojne registracije, pozivajući sve osamnaestogodišnje građane – i muškarce i žene – da popune onlajn upitnik kojim se procenjuje njihova spremnost za vojnu službu.
Prema pisanju Cajta od četvrtka, Ministarstvo odbrane je u proteklih pet meseci kontaktiralo 298.200 potencijalnih regruta, ali se na kraju svega 530 njih dobrovoljno prijavilo za službu u oružanim snagama.
Svi kontaktirani muškarci bili su zakonski obavezni da odgovore na upitnik, a to je učinilo 96 odsto od više od 153.000 mladića, navodi se u tekstu. Preostalih četiri odsto, koji nisu odgovorili, mogli bi da se suoče sa upravnim postupcima.
Samo četiri odsto žena odgovorilo je na upitnik, prema podacima nemačkog Ministarstva odbrane, iako je za njih učešće bilo dobrovoljno.
Ukupno gledano, svaki peti mladić ili devojka iskazali su interesovanje za vojnu službu, ali su mnogi naveli da bi bili spremni da se priključe tek za godinu ili dve, piše Cajt.
Bundesver istovremeno nastavlja sa tradicionalnim metodama regrutacije. Broj prijava za vojsku od početka godine dostigao je 38.500, što je za 24 odsto više nego u istom periodu 2025. godine, navodi list.
Predsednik Odbora za odbranu nemačkog Bundestaga Tomas Rovekamp izjavio je ranije ove sedmice za Redakcionsnecverk Dojčland (RND) da vlasti u Berlinu imaju još godinu dana da procene uspešnost programa vojne registracije.
Ukoliko program ne da rezultate, već 2027. godine mogla bi biti doneta odluka o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka, naglasio je Rovekamp.
Nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, Berlin je najavio veliko jačanje vojske, pozivajući se na navodnu pretnju iz Rusije. Moskva je više puta odbacila tvrdnje da planira napad na NATO kao „besmislice“, ističući da se takve tvrdnje koriste kako bi se zaplašila javnost i skrenula pažnja sa brojnih problema u zapadnim državama.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je u utorak da zapadne zemlje sada „otvoreno govore da se pripremaju za rat protiv nas i povećavaju vojne budžete namenjene ofanzivnim sposobnostima“.
„Najpre stvaraju pretnje po našu zemlju, primoravaju nas da preduzmemo mere neophodne za samoodbranu, a zatim nas odmah optužuju za sve smrtne grehe kako bi opravdali nastavak svoje agresivne politike“, rekao je Putin.
Nulta Tačka/RT
