Mali je osnovao novu državnu instituciju za regulaciju trgovine iskopanim zlatom i drugim plemenitim materijama, dok prelazna vlada pojačava kontrolu nad jednim od najvažnijih izvora prihoda ove zapadnoafričke države.
Savet ministara u utorak je saopštio da je osnovana Malijska kancelarija za plemenite materije, nakon odluke vlade donete u martu u okviru napora da se centralizuje i obezbedi prodaja u ovom sektoru.
Vlasti su navele da je ova mera deo sprovođenja Rudarskog zakonika iz 2023. godine i zakona o lokalnom sadržaju, čiji je cilj jačanje državnog suvereniteta nad celokupnim lancem vrednosti plemenitih materija.
Prema podacima vlade, zlato iz zanatskih i malih rudnika ima strateški značaj za ekonomiju Malija jer donosi devizne prihode, puni državni budžet kroz poreze i obezbeđuje posao za oko dva miliona ljudi na između 350 i 400 nalazišta. Ipak, sektor se i dalje suočava sa ozbiljnim problemima, uključujući krijumčarenje i nedovoljno evidentirane tokove zlata.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, Mali je četvrti najveći proizvođač zlata u Africi. Proizvodnja u 2025. godini procenjena je na 82,9 tona, iza Gane, Južne Afrike i Burkine Faso.
Zvanična statistika pokazuje da je Mali 2022. godine proizveo 72,2 tone zlata, od čega je šest tona došlo iz malih rudnika, što je državnom budžetu donelo 763 milijarde CFA franaka (1,27 milijardi dolara). Prema agenciji Rojters, pozivajući se na nacionalni statistički institut Instat, izvoz zlata iz Malija dostigao je oko 2,75 biliona CFA franaka (4,81 milijardu dolara) u 2025. godini, u poređenju sa 1,61 bilion CFA franaka godinu ranije.
Reforma dolazi u trenutku kada Bamako nastoji da poveća prihode države od rudarskog sektora. Rudarski zakonik iz 2023. godine omogućava državi i domaćim investitorima da poseduju do 35 odsto udela u novim rudarskim projektima.
Kanadska rudarska kompanija Barik i australijska kompanija Rezolut Majning našle su se u direktnim sporovima sa vlastima u Bamaku zbog nastojanja vlade da izvuče veće prihode iz sektora zlata. Druge kompanije, uključujući kanadsku B2Gold, britansku Hamingbird Risorsiz i londonsku Endevor Majning, postigle su sporazume sa državom kako bi uskladile deo svog poslovanja sa novim rudarskim propisima Malija.
I nekoliko susednih država krenulo je putem jače državne kontrole nad mineralnim resursima. Burkina Faso proširila je državni otkup zlata iz malih rudnika preko svoje Nacionalne kompanije za plemenite materije.
Prošle godine Niger je nacionalizovao jedini industrijski rudnik zlata u zemlji, optuživši australijsku kompaniju MekKinel Risorsiz Limited za „teško kršenje ugovornih obaveza“. Gana je prošle godine osnovala državni odbor za zlato radi regulisanja izvoza zlata iz malih rudnika, dok je Gvineja u junu zabranila izvoz neprerađenog zlata kako bi podstakla domaću preradu.
Nulta Tačka/RT
