Odlikovani pripadnik američkog Ratnog vazduhoplovstva, bez ikakve istorije nasilja, iznenada je oteo, silovao i ubio trogodišnju devojčicu.
Kada ga je potraga pronašla kako luta u blizini San Antonija u Teksasu, Džimi Šejver delovao je kao da je u transu. Nije znao gde se nalazi niti kako je tamo dospeo. Nakon hapšenja, navodno nije prepoznao ni sopstvenu suprugu kada ga je posetila u zatvoru. Sve do pogubljenja, četiri godine kasnije, tvrdio je da se uopšte ne seća zločina zbog kojeg je osuđen na smrt.
Više od sedam decenija kasnije, pojedini istraživači veruju da bi njegov slučaj mogao biti povezan sa jednim od najmračnijih tajnih programa CIA iz doba Hladnog rata, projektom MKULTRA, čiji je cilj bio manipulacija, brisanje i potpuna kontrola ljudskog uma pomoću droga, hipnoze i psiholoških eksperimenata.
Ova tema ponovo je dospela u centar pažnje 30. juna, kada je Radna grupa Kongresa SAD za deklasifikaciju saveznih tajni otvorila novo saslušanje o jednom od najkontroverznijih programa američke obaveštajne službe. Poslanici su obećali da će konačno rasvetliti istinu o MKULTRA programu, u okviru kojeg je CIA sprovodila nezakonite eksperimente nad ljudima, testirajući psihoaktivne supstance i metode ispitivanja osmišljene da menjaju ponašanje, sećanja i percepciju.
Da li je saslušanje ispunilo ta obećanja, ostaje otvoreno pitanje. Međutim, svedočenja pred Kongresom ukazuju da bi, više od šest decenija nakon zvaničnog gašenja MKULTRA programa, mnoge njegove najmračnije tajne i dalje mogle biti skrivene.
Kongres ponovo obećava istinu
Predsednica radne grupe Ana Paulina Luna nije ostavila mnogo prostora za sumnju u težinu optužbi.
„Davanje droga ljudima bez njihovog pristanka. Izlaganje ljudi psihološkom mučenju. Korišćenje zatvorenika i bolničkih pacijenata kao zamorčića bez njihove saglasnosti. To su zločini protiv čovečnosti. Neki od najgorih i najzloglasnijih zločina 20. veka“, rekla je na početku saslušanja.
Dodala je da američki narod zaslužuje kompletnu istinu, dok žrtve i njihove porodice zaslužuju priznanje, odgovornost i pravdu.
„Niko nije završio u zatvoru. Vlada nikada nikome nije isplatila odštetu za štetu koju je prouzrokovala.“
Njene reči zvučale su odlučno, ali su mnogima bile poznate.
Pre skoro pedeset godina Kongres je već vodio istragu o programu MKULTRA i tada je obećano da će sve žrtve biti identifikovane, odgovorni kažnjeni, a istina konačno otkrivena. Ništa od toga nije ostvareno. Žrtve nikada nisu u potpunosti identifikovane, odšteta nije isplaćena, a veliki deo dokumentacije smatrao se zauvek izgubljenim.
Pisac Tom O’Nil, autor knjige „Haos: Čarls Menson, CIA i tajna istorija šezdesetih“, podsetio je kongresmene da danas zapravo ponavljaju isti put kojim je Kongres već jednom prošao.
„Tokom tih saslušanja obećano je da će žrtve biti pronađene, obeštećene i da će dobiti doživotnu medicinsku negu. Ništa od toga se nije dogodilo“, rekao je.
Prema njegovim rečima, Kongres je sedamdesetih godina gotovo bez preispitivanja prihvatio tvrdnju CIA da je njen višedecenijski pokušaj razvoja kontrole uma bio potpuni neuspeh.
O’Nil smatra da je vreme da se ta tvrdnja ponovo ispita.
Plan za kontrolu ljudskog uma
Kako bi dokazao da Kongres nikada nije otkrio punu istinu o programu MKULTRA, O’Nil se pozvao na prepisku između dvojice ključnih ljudi projekta.
Jedan od njih bio je psihijatar Luis Džoljon Vest, za kojeg tvrdi da je želeo da kontroliše ljudski um bez znanja samih ljudi, sa krajnjim ciljem stvaranja programiranih ubica.
Drugi je bio „Šerman Griford“, pseudonim Sidnija Gotliba, čoveka koji je osmislio i vodio MKULTRA program.
Prema O’Nilu, Vest je još 1953. godine detaljno opisao ciljeve i metode eksperimenata koje je planirao da sprovodi nad ljudima koji nisu ni znali da učestvuju u istraživanjima.
„To izgleda kao stranica istrgnuta iz beležnice Jozefa Mengelea“, rekao je O’Nil, upoređujući planove sa eksperimentima nacističkog lekara u Aušvicu.
U dokumentima se navodi da bi eksperimenti obuhvatili vojnike, psihijatrijske pacijente, zatvorenike i druge osobe koje bi odredila CIA.
Planirano je korišćenje LSD-a i drugih psihoaktivnih supstanci, često u kombinaciji sa hipnozom, kako bi se izazvali trans, konfuzija, amnezija i druga veštački izazvana psihološka stanja.
Cilj nije bio samo proučavanje ljudskog ponašanja.
Vest je želeo razvoj metoda kojima bi se od ljudi izvlačile informacije protiv njihove volje, usađivala lažna sećanja i menjala njihova uverenja, stavovi i lojalnost.
Dokumenti takođe pokazuju koliko je čitava operacija pažljivo skrivana. Finansiranje je prikrivano, institucionalne veze maskirane, a čak ni mnogi Vestovi saradnici nisu znali pravu prirodu istraživanja.
O’Nil tvrdi da je Gotlib sa oduševljenjem prihvatio ovaj plan.
Slučaj koji nikada nije dobio odgovore
O’Nil smatra da slučaj Džimija Šejvera najbolje ilustruje ciljeve MKULTRA programa.
Samo godinu dana nakon što je Gotlib odobrio Vestove predloge, Šejver je bio na eksperimentalnom lečenju teških migrena u vojnoj bolnici u kojoj je upravo Vest vodio psihijatrijsko odeljenje.
Kasnije je isti psihijatar bio i sudski veštak u njegovom procesu.
Šejver je osuđen na smrt, ali je do poslednjeg dana tvrdio da se ničega ne seća.
O’Nil ne tvrdi da je to dokaz kontrole uma, ali smatra da previše podudarnosti ostavlja ozbiljna pitanja bez odgovora.
Tragovi koji su namerno uništeni
Novinar i istoričar Stiven Kinzer, autor knjige „Glavni trovač“, koja se smatra najdetaljnijom biografijom Sidnija Gotliba, rekao je da je i posle višegodišnjeg istraživanja uspeo da otkrije samo mali deo cele priče.
Prema njegovim rečima, pravi cilj MKULTRA nije bio samo unapređenje metoda ispitivanja.
CIA je prvo želela da potpuno uništi postojeći um čoveka kako bi zatim pokušala da stvori novi.
Eksperimenti su sprovođeni u zatvorima, psihijatrijskim bolnicama, na univerzitetima, u bordelima i tajnim objektima CIA.
Kinzer tvrdi da bi se mnogi od tih eksperimenata prema današnjim standardima mogli okarakterisati kao medicinsko mučenje.
Žrtve su unutar CIA nazivane „potrošnim ljudima“, odnosno osobama čiji nestanak, kako je rekao, niko ne bi primetio.
Prema njegovim rečima, Gotlib je praktično imao „dozvolu za ubijanje“.
Ni danas se ne zna koliko je ljudi bilo izloženo eksperimentima niti koliko ih je umrlo kao posledica programa.
Kinzer ipak smatra da bi bilo pogrešno svu odgovornost svaliti samo na Gotliba.
Po njegovom mišljenju, vrh CIA mu je namerno dao ogromnu slobodu kako bi kasnije cela organizacija mogla da tvrdi da je sve bilo delo jednog čoveka.
Uništena dokumenta, ali ne sva
Kako je sedamdesetih godina rastao pritisak javnosti, direktor CIA Ričard Helms i Sidni Gotlib naredili su uništavanje gotovo kompletne dokumentacije o MKULTRA programu.
Godinama se verovalo da je time zauvek izgubljen svaki trag.
Međutim, Kinzer navodi da su kasnije hiljade dokumenata pronađene skrivene među finansijskim arhivama CIA.
Po njegovom mišljenju, to znači da bi u arhivama agencije moglo postojati još mnogo neotkrivenih dokaza.
Misteriozna smrt Frenka Olsona
Kinzer smatra da bi jedna od prvih tema nove istrage trebalo da bude smrt Frenka Olsona.
Zvanično, Olson je bio vojni naučnik koji je 1953. godine izvršio samoubistvo skokom kroz prozor hotela u Njujorku.
Međutim, Kinzer podseća da je Olson tajno radio za CIA i bio duboko uključen u MKULTRA program. Neposredno pre smrti navodno je počeo da izražava ozbiljne moralne sumnje i želeo da napusti projekat.
„Dokazi ukazuju da njegova smrt možda nije bila samoubistvo“, rekao je Kinzer.
Da li je MKULTRA zaista završena?
Program MKULTRA zvanično je ugašen 1963. godine nakon što nije ostvario rezultate kojima se CIA nadala.
Sam Gotlib je na kraju zaključio da „kontrola uma ne postoji“.
Kinzer smatra da je to možda bilo tačno samo za tehnologiju tog vremena.
Od tada su neuronauka, sajber tehnologije i veštačka inteligencija napredovale do nivoa koji Gotlib nije mogao ni da zamisli.
Zbog toga je upozorio da današnje obaveštajne službe možda raspolažu alatima za kontrolu uma kakve tada nisu postojale.
On je pozvao Kongres da razmotri mogućnost da danas postoji neka nova verzija MKULTRA programa.
„Ova istraga može povezati prošlost sa budućnošću i sprečiti nastanak MKULTRA programa 21. veka koji bi mogao biti još opasniji od originala“, rekao je.
Poslednja prilika da istina izađe na videlo
Na kraju saslušanja Ana Paulina Luna izjavila je da Kongres ima ustavnu obavezu da osigura da CIA više nikada ne sprovede ovakav program.
Otkrila je i da je nedavno posetila sedište CIA u Lengliju, gde su joj zvaničnici rekli da se trenutno priprema deklasifikacija do sada neobjavljenih dokumenata o MKULTRA programu.
Upravo bi to moglo predstavljati najznačajniji rezultat čitavog saslušanja.
Pre gotovo pola veka Kongres je takođe obećao žrtvama i njihovim porodicama da će cela istina konačno biti otkrivena.
To obećanje nikada nije ispunjeno.
Nova kongresna radna grupa sada tvrdi da će završiti posao koji je započet pre više decenija.
Da li će u tome uspeti, zavisi od jednog pitanja: koliko tajni o programu MKULTRA i dalje leži zaključano u arhivama CIA.
Nulta Tačka/RT
