Odluka Sjedinjenih Američkih Država da dve najveće brazilske kriminalne organizacije proglasi terorističkim mogla bi da posluži kao izgovor za vojnu intervenciju na teritoriji Brazila, upozorilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.
Ministar spoljnih poslova Mauro Vijera izneo je upozorenje u pismu upućenom prošle nedelje Predstavničkom domu Brazila, odgovarajući na pitanja poslanika o odluci Vašingtona da organizacije Primeiro Komando da Kapital (PCC) i Komando Vermeljo (CV) proglasi terorističkim, preneo je CNN Brazil.
Sjedinjene Američke Države su 5. juna dodale ove bande na svoju listu stranih terorističkih organizacija (FTO), svrstavajući ih u istu pravnu kategoriju sa grupama poput Al Kaide i Islamske države (IS, nekadašnji ISIS).
Iako Vašington ovu odluku predstavlja kao obračun sa transnacionalnim kriminalom, Brazil strahuje da bi ona mogla da omogući Sjedinjenim Američkim Državama široka vanteritorijalna ovlašćenja i da pitanje unutrašnje bezbednosti pretvori u deo američke politike borbe protiv terorizma.
Obraćajući se poslanicima, Vijera je istakao da postojeća američka klasifikacija ovih grupa kao „transnacionalnih kriminalnih organizacija“ već omogućava široku saradnju sa Brazilom u borbi protiv organizovanog kriminala, zbog čega je njihovo svrstavanje među terorističke organizacije nepotrebno.
„Takva odluka može se primenjivati uz veoma široko diskreciono pravo, sa ozbiljnim mogućim posledicama po brazilske građane u finansijskim, imigracionim i krivičnim pitanjima. Na kraju, postoji i mogućnost upotrebe vojne sile Sjedinjenih Američkih Država na teritoriji Brazila“, navelo je brazilsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Ministarstvo je dodalo da ova odluka „neće doneti nikakvu konkretnu korist“ saradnji Brazila i SAD u borbi protiv organizovanog kriminala. Vijera je naglasio da je Vašington delovao jednostrano i da Brazil nije bio zvanično obavešten, zbog čega nije imao na šta formalno da odgovori.
Sistem proglašavanja stranih terorističkih organizacija uspostavljen je izvršnim uredbama predsednika Džordža Buša Mlađeg nakon terorističkih napada 11. septembra. Za takvu odluku nije potrebno odobrenje Kongresa, a njome se blokira sva imovina koju u SAD kontrolišu američke osobe ili pravna lica.
„CV i PCC su dve od najnasilnijih kriminalnih organizacija u Brazilu. Njihov uticaj i ilegalne mreže daleko prevazilaze granice Brazila, šireći se regionom i dopirući do naše zemlje“, izjavio je u maju američki državni sekretar Marko Rubio, dodajući da će administracija predsednika Donalda Trampa upotrebiti „sva raspoloživa sredstva“ protiv, kako je rekao, „nasilnih narkoterorista“.
Upozorenje Brazila dolazi nekoliko meseci nakon što su američki specijalci tokom akcije u Karakasu oteli venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores. Vašington je Madura optužio za narkoterorizam, trgovinu drogom i krivična dela povezana sa oružjem, dok je Karakas ovu operaciju osudio kao čin vojne agresije. Maduro se pred sudom na Menhetnu izjasnio da nije kriv.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva kasnije je ocenio da je hapšenje Madura predstavljalo prvi direktni vojni napad Sjedinjenih Američkih Država na Južnu Ameriku posle više od 200 godina nezavisnosti, upozorivši da se takva praksa sada širi širom Latinske Amerike i Kariba.
Nulta Tačka/RT
