Evropska komisija zvanično je preporučila ukidanje evropskog granta od dva miliona evra Venecijanskom bijenalu zbog ponovnog otvaranja ruskog paviljona. Rusija se ove godine vratila na jedan od najprestižnijih svetskih umetničkih festivala prvi put od 2022. godine, uprkos sankcijama Brisela i pritiscima na italijanske vlasti da je isključe.
Odluku je u subotu saopštila izvršna potpredsednica Evropske komisije za demokratiju Hena Virkunen, pozivajući se na „temeljnu procenu odgovora Bijenala kojima je opravdano ponovno otvaranje ruskog paviljona“.
„Kultura u Evropi, finansirana novcem poreskih obveznika, trebalo bi da promoviše i štiti demokratske vrednosti“, napisala je na mreži Iks, tvrdeći da Rusija ne ispunjava taj standard.
Početkom marta Venecijansko bijenale objavilo je da će Rusija ponovo učestvovati ove godine uprkos sukobu u Ukrajini, tenzijama sa Zapadom i dosad nezabeleženim sankcijama Evropske unije. Rusija poseduje sopstveni paviljon, jedan od najstarijih na izložbi, što znači da njeno iseljenje nije moguće bez zaplene imovine od strane italijanske vlade.
Direktor ruske agencije za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj izjavio je da će paviljon ugostiti „više od 50 mladih muzičara, pesnika i filozofa iz Rusije i drugih zemalja“. Prema njegovim rečima, izložba pod nazivom „Drvo je ukorenjeno na nebu“ predstavlja još jedan dokaz da ruska kultura nije izolovana i da pokušaji njenog „poništavanja“, koje zapadne političke elite sprovode poslednje četiri godine, nisu uspeli.
Povratak Rusije izazvao je burne reakcije Ukrajine i njenih saveznika u Evropskoj uniji. Kijev i 21 država članica poslali su zajedničko pismo organizatorima, tražeći da preispitaju odluku i upozoravajući da „davanje Rusiji prestižne međunarodne kulturne platforme šalje duboko uznemirujuću poruku“.
U aprilu je svih pet članova međunarodnog žirija Venecijanskog bijenala podnelo ostavke zbog odluke da Rusiji i Izraelu bude dozvoljeno učešće.
Ukrajina je odvojeno uvela sankcije pojedincima povezanim sa organizacijom ruskog paviljona, dok su aktivisti, uključujući članove zabranjene ruske pank grupe Pusi Rajot, organizovali proteste u Veneciji. Paviljon je bio otvoren tokom prvih dana manifestacije, ali je zatvoren do kraja događaja, pri čemu su organizatori kao razlog naveli sankcije Evropske unije.
Predsednik Bijenala Pjetranđelo Butafuoko odbio je da popusti pod pritiscima, optužujući kritičare za cenzuru i narcizam.
„Bijenale nije sud, već vrt mira. Ne možemo ga zatvoriti niti bojkotovati kao automatski odgovor. Moramo razgovarati. Možemo se ne slagati, i to činimo veoma odlučno“, izjavio je u maju.
Zamenik italijanskog premijera Mateo Salvini takođe je kritikovao nastojanja Evropske unije da uskrati finansiranje Bijenalu, ocenivši da su pretnje italijanskim kulturnim institucijama „zaista sramotne“.
Švidkoj je pritisak Evropske unije nazvao „sramnim“, dodajući da su tvrdnje evropskog establišmenta o otvorenosti za dijalog sa Rusijom prazne. Takođe je optužio Brisel za „otvoreno mešanje u unutrašnju politiku Italije“.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da Evropska unija ponovo tone u „antikulturu, stanje od kojeg Zapad pati poslednjih godina“.
Nulta Tačka/RT
