Nova opsežna studija o globalnoj radnoj snazi pokazuje da je „anksioznost“ najbolji opis osećanja koje danas ima većina zaposlenih kada razmišlja o svojoj karijeri, budućnosti i talasu veštačke inteligencije koji preti da sve promeni.
Danas se isto pitanje postavlja u gotovo svim profesijama, od lekara i advokata do računovođa i administrativnih radnika: da li će mašina jednog dana preuzeti moj posao i kako da se pripremim za ono što deluje kao neizbežna budućnost?
Prema novom izveštaju kompanije ADP Risrč, objavljenom ovog meseca, samo 22 odsto zaposlenih širom sveta čvrsto veruje da njihov posao nije ugrožen. Reč je o jednom od najvećih istraživanja raspoloženja radnika ikada sprovedenih, u kojem je anketirano više od 39.000 ljudi iz 36 država.
Istovremeno, istraživanje kompanije Ipsos, sprovedeno u saradnji sa organizacijom Epok AI, pokazalo je da je polovina odraslih Amerikanaca koristila veštačku inteligenciju tokom prethodne nedelje, bilo privatno ili na poslu. Čak 20 odsto zaposlenih sa punim radnim vremenom izjavilo je da je veštačka inteligencija već preuzela deo njihovih radnih zadataka.
Zbog toga ne iznenađuje što je upravo uvođenje veštačke inteligencije u sve sektore ekonomije postalo glavni izvor zabrinutosti među zaposlenima. Radnici, od Singapura do Sjedinjenih Država, pokušavaju da shvate šta tehnološke promene znače za njihovu budućnost, a ono što vide ne uliva im optimizam.
„Uprkos istorijski niskoj nezaposlenosti i stabilnom ekonomskom rastu tokom poslednje tri godine, naši podaci pokazuju da među radnicima širom sveta vlada ozbiljna nesigurnost“, izjavila je glavna ekonomistkinja kompanije ADP, Nela Ričardson.
Izveštaj „Danas na poslu 2026“, zasnovan na odgovorima prikupljenim krajem leta 2025. godine, prikazuje globalnu radnu snagu uhvaćenu između tehnoloških promena, demografskih potresa i duboke neizvesnosti.
Najveći strah vlada među običnim zaposlenima, koji čine većinu u kompanijama. Samo 18 odsto njih smatra da je njihov posao siguran. Među menadžerima taj procenat iznosi 21 odsto, dok je kod višeg rukovodstva nešto veći. Među direktorima i najvišim izvršnim funkcionerima, 35 odsto ispitanika veruje da im radno mesto nije ugroženo.
Podaci pokazuju da strah od gubitka posla opada kako zaposleni napreduju na korporativnoj lestvici, ali čak ni među najvišim rukovodiocima većina nema osećaj sigurnosti.
Velike razlike postoje i među državama. U Japanu, poznatom po snažnoj poslovnoj kulturi, svega pet odsto zaposlenih smatra da je njihov posao bezbedan, što je najniži rezultat u istraživanju. Nasuprot tome, u Nigeriji je zabeležen najveći nivo samopouzdanja, gde 38 odsto radnika veruje u sigurnost svog zaposlenja. U Sjedinjenim Državama taj procenat iznosi 28 odsto.
Na globalnom nivou, najveći optimizam pokazali su mladi od 18 do 26 godina. Njih 29 odsto smatra da poseduje veštine potrebne za napredovanje. Među radnicima starosti od 55 do 64 godine taj procenat pada na svega 18 odsto, dok samo 12 odsto veruje da njihova kompanija ulaže u njihov razvoj.
Istovremeno, samo petina mladih očekuje da će veštačka inteligencija pozitivno uticati na njihov posao tokom naredne godine. Među starijim radnicima taj broj pada na samo deset odsto.
Istraživači iz ADP-a smatraju da se veliki deo trenutne napetosti mogao izbeći i da problem leži u nedostatku kvalitetnog rukovođenja. Zaposleni koji veruju da njihovi nadređeni ulažu u njihove sposobnosti čak pet puta češće imaju osećaj sigurnosti na poslu.
„Mlađi radnici su znatno optimističniji kada je reč o svojim veštinama“, rekla je Ričardson. „Stariji zaposleni češće tvrde da nisu finansijski spremni za budućnost. Iako zarađuju više, osećaju veći finansijski pritisak i češće navode da su manje produktivni i manje motivisani.“
Istraživanje je otkrilo i ozbiljnu krizu motivacije. Tokom prošle godine samo 19 odsto zaposlenih širom sveta bilo je potpuno posvećeno svom poslu, što je isti rezultat kao i 2024. godine. To znači da oko 80 odsto radne snage ne daje svoj maksimum na radnom mestu.
Među zaposlenima koji veruju da njihov poslodavac ulaže u njih, čak 53 odsto bilo je potpuno angažovano. Kod onih koji ne osećaju takvu podršku, taj procenat pada na svega 12 odsto.
„Usavršavanje zaposlenih nije samo poslovna strategija“, zaključila je Ričardson. „To je garancija i svojevrsni sporazum o poverenju između poslodavca i radnika.“
Za sada je jasno da poverenje između zaposlenih i kompanija ozbiljno slabi, dok se veštačka inteligencija ubrzano razvija i dobija milijarde dolara ulaganja svake godine. Bez većih ulaganja u ljude, strah od budućnosti u kojoj dominira veštačka inteligencija nastaviće da raste.
Nulta Tačka/RT
