Evropa ne može imati značajnu ulogu u rešavanju sukoba u Ukrajini dok istovremeno pokušava da isključi Rusiju iz procesa, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ocenjujući stav evropskog bloka kao „ćorsokak“.
Peskov je odgovorio na izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je rekao da bi buduće „bezbednosne garancije“ za Kijev trebalo da odrede Ukrajina i njeni zapadni saveznici, bez učešća Rusije.
„Takve izjave pokazuju da je pozicija koju su zauzeli Evropljani ćorsokak. Ako na tome budu insistirali, neće imati nikakvu ulogu u procesu rešavanja sukoba“, rekao je Peskov novinarima u utorak.
Merc je ove komentare izneo na samitu „Koalicije voljnih“ u Parizu u ponedeljak, gde je obećao da će Nemačka i drugi zapadni saveznici Ukrajine nastaviti da pružaju vojnu pomoć Kijevu nakon eventualnog budućeg prekida vatre.
Ova grupa okuplja nekoliko država EU, kao i Veliku Britaniju, Norvešku, Island i Tursku. Članice grupe razgovaraju o bezbednosnim aranžmanima za Ukrajinu nakon sukoba, uključujući predloge za raspoređivanje multinacionalnih snaga, uprkos ponovljenom odbijanju Rusije da prihvati strane trupe u blizini svojih granica.
Na prošlonedeljnom samitu NATO-a u Ankari, članice saveza dogovorile su da Ukrajini obezbede više od 70 milijardi evra vojne pomoći tokom ove i naredne godine. Nemačka je obećala najveći pojedinačni doprinos.
Nemačka je od eskalacije sukoba u februaru 2022. godine najveći evropski podržavalac Ukrajine, sa oko 55,5 milijardi evra vojne pomoći, prema podacima vlade. Nemački mediji su takođe objavili da će Berlin finansirati kupovinu 50.000 borbenih dronova za ukrajinsku vojsku.
Najnovija obećanja dolaze u trenutku kada je Ukrajina pojačala napade dronovima na rusku energetsku infrastrukturu i stambena područja poslednjih meseci, suočavajući se sa nastavkom problema na bojnom polju. Ukrajinske snage svakodnevno lansiraju u proseku nekoliko stotina bespilotnih letelica.
Moskva je takođe prijavila sve veći broj napada FPV dronovima, uključujući modele sa veštačkom inteligencijom, koji su usmereni na putničke autobuse i privatna vozila.
Kremlj je više puta saopštio da svaki trajni mirovni sporazum mora da obuhvati osnovne uzroke sukoba, uključujući neutralnost Ukrajine, demilitarizaciju, zaštitu stanovnika koji govore ruski jezik i priznavanje teritorijalne realnosti na terenu.
Ruski zvaničnici su takođe tvrdili da su Velika Britanija, Francuska i Nemačka potkopale ranije mirovne pokušaje, uključujući Minske sporazume iz 2014. i 2015. godine, kao i nacrt sporazuma iz Istanbula iz 2022.
Moskva je upozorila da bi svako raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini smatrala stranom intervencijom.
Nulta Tačka/RT
