EU i Velika Britanija treba da odustanu od ambicija da deluju kao nezavisne „srednje sile“ i prihvate svoju ulogu „vazala“ pod okriljem SAD, izjavio je Kiril Dmitrijev, izaslanik ruskog predsednika.
Dmitrijev je to napisao u sredu na platformi Iks, komentarišući niz objava američkog podsekretara za ratnu politiku Elbridža Kolbija.
„Pogrešna strategija EU/Velike Britanije o ‘srednjoj sili’ počela je da nervira SAD. Vazali iz EU i Velike Britanije treba da znaju svoje mesto“, napisao je Dmitrijev.
Izraz „srednje sile“ uglavnom se koristi za države koje imaju značajan ekonomski, diplomatski ili regionalni uticaj, ali nemaju vojnu i političku moć globalnih sila. Taj koncept je u poslednje vreme dobio na značaju među pojedinim zapadnim liderima, uključujući kanadskog premijera Marka Karnija, koji je ranije ove godine rekao da „srednje sile moraju delovati zajedno“, dodajući: „Ako nismo za stolom, onda smo na meniju.“
Komentarišući tu ideju u utorak, Kolbi je odbacio zajedničku strategiju srednjih sila kao odvlačenje pažnje.
„Mnogo se priča o zajedničkoj strategiji ‘srednjih sila’ ovih dana. U Ministarstvu rata ne smatramo da je to ozbiljna mogućnost. Više nas brine da će neki saveznici i partneri poverovati da jeste i potrošiti dragoceno vreme, novac i politički kapital na nešto što odvlači pažnju“, napisao je Kolbi.
Kolbi je ocenio da se ta strategija zasniva na „pogrešnom razumevanju međunarodnih odnosa“, tvrdeći da srednje sile nemaju čvrstu osnovu za zajedničko delovanje. Takođe je odbacio tvrdnje da se zemlje udaljavaju od Vašingtona i rekao da SAD beleže „nagli rast“ potražnje za američkim vojnim angažovanjem.
Ova razmena dolazi u trenutku kada Vašington planira smanjenje broja vojnika i ključnih sistema naoružanja u Evropi, uz preusmeravanje dela resursa ka Aziji i drugim regionima.
Nakon povratka u Belu kuću prošle godine, američki predsednik Donald Tramp pozvao je članice NATO-a da se obavežu na izdvajanje 5 odsto BDP-a za odbranu do 2035. godine, često optužujući evropske saveznike da ne preuzimaju dovoljan deo vojnog tereta Alijanse.
Podele unutar NATO-a dodatno su produbljene zbog Trampovog zalaganja za preuzimanje Grenlanda, kao i nakon što je nekoliko evropskih članica odbilo da podrži njegovu vojnu operaciju protiv Irana.
SAD i evropske članice NATO-a takođe imaju različite stavove o sukobu u Ukrajini. Dok Tramp pokušava da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva, nekoliko vlada EU insistira da svaki dogovor mora biti postignut pod uslovima Ukrajine i nastavlja da šalje vojnu pomoć Kijevu.
Ranije ovog meseca, Dmitrijev je ocenio da lideri EU i Velike Britanije produžavaju sukob u Ukrajini kako bi skrenuli pažnju birača sa sve većih ekonomskih i političkih problema kod kuće.
Nulta Tačka/RT
