Kina je napravila veliki korak u razvoju tehnologije povezivanja mozga i računara, nakon što su tamošnji hirurzi ugradili moždani interfejs pacijentu sa ograničenom pokretljivošću ruke. Kako se navodi, reč je o prvom komercijalnom zahvatu u svetu koji koristi odobreni uređaj ove vrste.
Operacija je izvedena u ponedeljak u bolnici u Šangaju. Pacijent je pre deset godina zadobio povredu kičmene moždine u saobraćajnoj nesreći i uprkos godinama rehabilitacije ostao je sa ograničenom funkcijom šake.
Tokom zahvata, implant veličine novčića postavljen je na površinu pacijentovog mozga. Uređaj je dizajniran da registruje moždane signale i šalje ih računaru, koji ih zatim pretvara u komande za robotsku rukavicu.
Prema navodima zvaničnika, operacija je protekla uspešno, pacijent se oporavlja, a njegovi vitalni znaci su stabilni. Dodato je da je implant uspešno zabeležio stabilne i kvalitetne moždane signale.
Implant poznat kao NEO razvila je kineska startap kompanija Neuracle, a kineski regulator za medicinske uređaje odobrio ga je u martu, čime je omogućeno da pređe iz faze kliničkih ispitivanja u komercijalnu upotrebu u bolnicama.
Ovaj uspeh stavio je Neuracle ispred kompanije Neuralink Ilona Maska u trci za komercijalizaciju implantabilnih moždanih interfejsa.
Iako je Neuralink takođe već ugradio čipove ljudima i tvrdi da u svojim ispitivanjima širom sveta ima 21 učesnika, kompanija još nije dobila potpuno komercijalno odobrenje u Sjedinjenim Državama.
Pristup NEO implantata razlikuje se od Neuralinka jer je dizajniran kao manje invazivan. Uređaj se postavlja na površinu mozga, bez prodiranja u moždano tkivo, a cilj mu je da pomogne pacijentima da povrate funkciju udova.
Maskov čip, sa druge strane, koristi izuzetno tanke niti koje se direktno ugrađuju u moždano tkivo uz pomoć hirurškog robota. Prvi proizvod Neuralinka, nazvan Telepathy, trebalo bi da omogući osobama sa paralizom da mislima upravljaju računarima, telefonima i drugim uređajima.
I druge kompanije razvijaju manje invazivne pristupe. Američki startap Synchron napravio je implant koji se kroz venu uvodi u telo, bez klasične operacije na mozgu, dok Meta radi na sistemima veštačke inteligencije koji pokušavaju da pretvore neinvazivna skeniranja mozga u tekst.
Za sada je glavna primena moždanih interfejsa medicinska, posebno kod pacijenata sa paralizom, povredama kičmene moždine i teškim neurološkim oboljenjima.
Ipak, Ilon Mask je više puta predviđao da bi ovakvi čipovi jednog dana mogli da zamene telefone. Istraživači iz industrije već razmatraju buduću primenu u potrošačkoj elektronici, robotici i unapređenju ljudskih sposobnosti.
Kritički osvrt:
Trka za moždane čipove više nije naučna fantastika, već postaje novo geopolitičko i tehnološko bojno polje između Kine i SAD. Kina je ovim potezom pokazala da ne zaostaje za Silicijumskom dolinom i da je spremna da brže prebaci laboratorijske projekte u stvarnu upotrebu.
Međutim, iza obećanja o vraćanju pokretljivosti ljudima sa invaliditetom krije se i mnogo šire pitanje: ko će kontrolisati tehnologiju koja može da poveže ljudski mozak direktno sa računarom?
Ako se ovakvi uređaji jednog dana prošire van medicine, pitanja privatnosti, kontrole podataka i mogućnosti zloupotrebe postaju jednako važna kao i sam tehnološki napredak. Čip koji danas pomaže pacijentu da pomeri robotsku ruku sutra bi mogao postati alat za komunikaciju, nadzor ili čak komercijalizaciju ljudskih misli.
Zbog toga prava trka možda nije samo između Neuralinka i kineskih kompanija, već između brzine razvoja tehnologije i sposobnosti društva da postavi jasna pravila pre nego što ova tehnologija postane deo svakodnevnog života.
Nulta Tačka/RT
