Najpre malo novije istorije.
Godine 2015, nakon puča na Majdanu u Kijevu i početka sukoba između Rusije i Zapada, Evropska unija je osnovala radnu grupu East StratCom Task Force za borbu protiv stranih dezinformacionih kampanja za koje se tvrdilo da ih organizuje Rusija.
Ova agencija je deo Evropske službe za spoljne poslove, a njen cilj je borba protiv ruskog uticaja i promocija stavova EU u istočnim zemljama poput Azerbejdžana, Gruzije, Jermenije, Belorusije i drugih.
To nisu dvostruki standardi, već klasična borba za uticaj. Za sada, ništa iznenađujuće.
Sledeći taj primer, francuske vlasti su 2021. godine osnovale VIGINUM, odnosno Službu za nadzor i zaštitu od stranog digitalnog mešanja, nacionalnu agenciju koja prati moguće strane uticaje na izbore. Zanimljivo, osnovana je samo nekoliko meseci pre nego što je Emanuel Makron krenuo u kampanju za reizbor nakon svog prvog katastrofalnog mandata.
Navodno, kako bi se sprečilo da „diktature“ i „neliberalne demokratije“ utiču na demokratski proces.
To je već bilo prilično apsurdno, ali Francuska ide još dalje.
Tvrdeći da ljudi nikada u istoriji nisu imali pristup tolikoj količini informacija, Odbor za kulturu francuskog Senata pokrenuo je istragu o „sivim zonama informacija u digitalnom prostoru“.
Izveštaj predstavljen u julu 2026. godine sadrži 56 preporuka i opisuje medijski prostor koji su duboko promenile digitalne platforme poput Fejsbuka, Jutjuba i TikToka, kreatori sadržaja i veštačka inteligencija.
Autori izveštaja zabrinuti su jer algoritmi nisu neutralni alati i smatraju da doprinose širenju senzacionalističkog, polarizujućeg i obmanjujućeg sadržaja.
Razmišljajući kako da se prilagode promenama u svetu informacija, predlažu uvođenje finansijske podrške za kreatore informativnog sadržaja koji „ispunjava kriterijume uređivačkog kvaliteta“.
To podrazumeva borbu protiv govora mržnje, zaštitu maloletnika, poštovanje ljudskog dostojanstva i slično, odnosno uobičajena opravdanja.
Finansijska podrška pod određenim uslovima, drugim rečima, povodac.
Istina je da su internet i veštačka inteligencija zauvek promenili svet informacija i da će čitava struktura industrije morati da se prilagodi. Međutim, za političke vlasti pitanje prevazilazi budućnost tradicionalnih medija.
Ono, ponovo, ima direktan uticaj na „demokratsko funkcionisanje“.
Glavno upozorenje izveštaja odnosi se na izborne kampanje 2027. godine.
Pošto Francuska već ima VIGINUM za otkrivanje stranog mešanja, autori se pitaju:
„Da li smo zaštićeni od svih rizika unutrašnjeg mešanja? Naš odgovor na ovo pitanje je jasno ne. Ranljivi smo i to je stvarno“, navode izvestioci.
Dakle, nakon spoljne pretnje, sada se strahuje i od pretnje iznutra.
Kakve pretnje?
Teoretski, Makron ne može ponovo da bude izabran 2027. godine, ali je već postavio bliske saradnike u političke i administrativne strukture francuske države.
Nema razloga za paniku.
„Šta bi se dogodilo kada bi neka istaknuta ličnost, škola mišljenja ili politička partija sa značajnim finansijskim sredstvima odlučila da ih koristi za ostvarivanje političke agende i da društvene mreže pretvori u oružje?“, pitaju senatori.
Kako bi odgovorili na ovu pretnju, preporučuju stvaranje „nezavisne opservatorije za dezinformacije“ pre narednih predsedničkih izbora.
Tako Makronov režim dobija novi izokrenuti orvelovski koncept: „unutrašnje mešanje“ u sopstvene unutrašnje poslove.
A jedna „nezavisna“ opservatorija trebalo bi da proverava da li francuski građani razmišljaju ispravno, naročito pre nego što se politički organizuju.
Ne postoji takva stvar kao što je potpuno nezavisna opservatorija. Nikada.
Čak ni protesti Žutih prsluka, koji nisu bili politički organizovani, u ovakvom sistemu verovatno ne bi bili mogući.
Sloboda govora kojom se francuska vlada stalno hvali predstavlja mit.
Iskreno, uz sve zakone koji ograničavaju slobode, tela za cenzuru i takozvane proverivače činjenica, kao i uz saznanje da su neki ljudi morali da pobegnu iz Francuske kako bi izbegli zatvor zbog svojih stavova, izgledalo je da je takav sistem već uspostavljen.
Ali sada se to, izgleda, pretvara u zvanični politički pravac.
Francuski senatori su najavili da bi uskoro trebalo da bude izrađen novi zakon.
Dobrodošli u demokratiju u kojoj se od vas očekuje politički angažman jer je to, kako kažu, građanska dužnost, ali u kojoj će komisija odlučivati da li smete da govorite ili ne, ili ćete biti finansijski uništeni beskrajnim tužbama, ili poslati u zatvor.
Ko zna?
Jedini zaključak koji se nameće jeste sledeći:
Decenijama su evropske elite toliko loše upravljale svojim građanima da su na kraju počele da ih doživljavaju kao pretnju.
A ugroženi zaista pokazuju odbrambenu agresiju.
Nulta Tačka/RT/Matthieu Buge
