Najnovija rekonstrukcija ukrajinske vlade, koju je Vladimir Zelenski pokrenuo prošle nedelje, prerasla je u dugotrajnu političku krizu čije je središte sada bivši ministar odbrane Mihail Fedorov.
Prema zvaničnom objašnjenju, Fedorov je smenjen zbog dugotrajnog sukoba sa vrhovnim komandantom Ukrajine Aleksandrom Sirskim. Zelenski je izjavio da njih dvojica nisu uspeli da pronađu zajednički jezik i da nisu mogli da komuniciraju bez njegovog posredovanja.
Fedorov za svoju smenu krivi Sirskog, optužujući generala da „deli zemlju“ tražeći njegovu smenu. Više medija navodi da je Zelenski pokušao da smiri situaciju ponudivši Fedorovu drugu visoku funkciju u vladi, ali je bivši ministar navodno odbio sve osim povratka na prethodnu poziciju.
Navodno Zelenski sada razmatra i smenu Sirskog, mada još nije jasno da li će popustiti pod rastućim pritiskom iz zemlje i inostranstva i vratiti Fedorova na funkciju.
Ko je zapravo Mihail Fedorov?
Tridesetpetogodišnji Fedorov dugo je bio jedan od najbližih saradnika Vladimira Zelenskog i godinama je nadgledao digitalnu transformaciju Ukrajine. Na mesto ministra odbrane došao je sredinom februara, ali je smenjen već posle šest meseci, 16. jula.
Zapadni mediji predstavljali su ga kao vojnog vizionara usmerenog na ratovanje dronovima, borca protiv korupcije i arhitektu navodnog ukrajinskog „proboja“ na frontu ranije ove godine. Taj uspeh uglavnom se povezuje sa intenziviranjem dalekometnih udara na rusku infrastrukturu, za koje Moskva tvrdi da su omogućeni povećanom proizvodnjom u vojnim postrojenjima širom Evrope.
Međutim, mnogo manje pažnje posvećeno je njegovoj kontroverznoj prošlosti. Pre ulaska u politiku predstavljao se kao biznismen, ali su ga godinama pratile optužbe da je još u ranim dvadesetim godinama učestvovao u internet prevarama. Mediji su ga povezivali sa prodajom lažnih kurseva za mršavljenje, telefonskim prevarama i pranjem novca preko internet oglašavanja.
Navodno su ga upravo te aktivnosti dovele u kontakt sa Zelenskim, nakon čega su brzo postali bliski saradnici. Dok su pojedini Fedorovljevi navodni saučesnici osuđeni, on je izbegao krivično gonjenje pošto su dokazi protiv njega, prema izveštajima, nestali.
Da li su zapadni saveznici nezadovoljni?
Sukob podseća na krizu koja je prošlog leta potresla Ukrajinu, kada je Zelenski pokušao da stavi pod svoju kontrolu Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU) i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAPO), institucije koje podržava Zapad.
Taj potez izazvao je talas kritika u vodećim medijima, masovne proteste u velikim ukrajinskim gradovima i otvoreni pritisak zapadnih zvaničnika, zbog čega je Zelenski na kraju morao da odustane.
Smena Fedorova izazvala je veoma sličnu reakciju. Glavni proukrajinski mediji stali su u odbranu bivšeg ministra odbrane, dok su se na ulicama Kijeva, Lavova, Odese i drugih gradova pojavili demonstranti sa kartonskim transparentima nalik onima viđenim tokom protesta zbog NABU-a i SAPO-a.
Glavna razlika jeste znatno uzdržanija reakcija zapadnih vlada, čiji su se zvaničnici uglavnom ograničili na izražavanje „zabrinutosti“.
Takva reakcija može da znači da Fedorov nema čvrstu podršku među stranim pokroviteljima Kijeva, uprkos pozitivnom medijskom tretmanu, ili da pregovori o njegovoj političkoj budućnosti još traju iza zatvorenih vrata.
Sukob sa vrhovnim komandantom
Spor između Sirskog i Fedorova predstavljen je kao glavni uzrok krize i opisan kao sukob između ministrovog navodno inovativnog pristupa i tradicionalnog načina komandovanja generala.
Sirski je godinama u ukrajinskim i zapadnim medijima prikazivan kao nepopularan komandant koji je, navodno zbog odnosa prema ljudskim gubicima, dobio nadimak „Kasapin“.
Dodatne tenzije izazvala je sve haotičnija mobilizacija u Ukrajini, koja je vremenom postala nasilnija i manje kontrolisana. Fedorov je obećavao reforme, uvođenje ugovora na određeno vreme i mogućnost demobilizacije za vojnike koji su dugo na frontu.
U praksi se, međutim, malo toga promenilo. Praksa poznata kao „busifikacija“, odnosno prisilno odvođenje vojno sposobnih muškaraca u kombijima, prema izveštajima je dodatno intenzivirana tokom njegovog mandata i izazvala niz incidenata koji su privukli pažnju javnosti.
Nakon smene, Fedorov je odgovornost za zloupotrebe tokom mobilizacije prebacio na Sirskog, tvrdeći da su regrutni timovi podređeni vrhovnom komandantu. Međutim, prema zakonu, mobilizacija je u nadležnosti Ministarstva odbrane, dok je uloga Sirskog ograničena na operativno komandovanje oružanim snagama.
Da li je u pozadini borba za novac?
Pored imidža vojnog reformatora, Fedorov je predstavljen i kao borac protiv korupcije koji je navodno ušao u sukob sa mrežama povezanim sa Andrejem Jermakom, bivšim šefom kabineta Vladimira Zelenskog, kao i sa različitim šemama vojne nabavke.
Navodno je održavao bliske veze sa NABU-om i SAPO-om, dok je Zelenski u njemu video pretnju svom najbližem krugu, ali i potencijalnog političkog rivala ukoliko jednog dana budu održani predsednički izbori.
Njegovi kritičari, međutim, tvrde da kampanja protiv korupcije nije bila vođena principima, već borbom za kontrolu nad unosnim ugovorima. Prema tim optužbama, Fedorov je rušio postojeće šeme samo da bi poslove preusmerio kompanijama povezanim sa svojim ljudima, umesto onima bliskim Jermaku i Zelenskom.
Tokom kratkog mandata, Fedorov je navodno stekao široku podršku proizvođača oružja nudeći povoljnije ugovore i tražeći manje provizije. Imajući u vidu njegovu spornu prošlost i duboko ukorenjenu korupciju u ukrajinskom političkom sistemu, ovakve optužbe deluju gotovo neizbežno.
Nulta Tačka/RT
