Krhki temelji savremenog života
Većina ljudi nesvesno prolazi kroz, kako autori tvrde, najveću krizu u ljudskoj istoriji. Mnogi veruju da će problemi biti rešeni kao i mnogo puta do sada, ali upozorava se da je takvo razmišljanje opasna iluzija.
Prema tekstu, kolaps više nije daleka teorija, već proces koji je već započeo. Kao primer navodi se moguća blokada Ormuskog moreuza, čije bi zatvaranje moglo da izazove lančanu reakciju i globalnu krizu. Autori tvrde da bi prekid isporuka energije i robe mogao da dovede do raspada infrastrukture od koje zavisi savremeni svet.
Vilijam Ofuls u svojoj knjizi „Neumerena veličina“ opisuje kako inflacija stvara „novčanu iluziju“, udaljavajući ekonomiju od stvarnosti. U tekstu se upozorava da današnji način života zavisi od neprekidnog dotoka nafte, prirodnog gasa i globalne trgovine, te da bi poremećaj u Persijskom zalivu mogao da izazove nestašice hrane, prekide u snabdevanju strujom i raspad lanaca snabdevanja širom planete.
Zašto bi kolaps bio katastrofalan
Autori smatraju da bi gubitak moderne infrastrukture imao katastrofalne posledice jer su društva izgubila čak i osnovna znanja neophodna za opstanak. Malo ljudi danas zna kako da održava vodovodne sisteme, proizvodi čelik ili obavlja druge ključne poslove bez moderne tehnologije.
Posebna pažnja posvećena je Haber-Bošovom procesu, hemijskoj reakciji koja omogućava proizvodnju đubriva i, posredno, ishranu gotovo polovine svetske populacije. Upozorava se da bi prekid tog sistema izazvao nestašice hrane i ozbiljne društvene poremećaje.
Dejvid Holmgren u knjizi „Budući scenariji“ navodi da bi stabilna civilizacija morala da ima rezervne planove za krizne situacije, ali autori tvrde da globalizovani sistem takve mehanizme gotovo da nema.
Znaci upozorenja koje ne treba ignorisati
Prema navodima Meta Brakena, jedan od prvih znakova ozbiljne krize bilo bi masovno pljačkanje prodavnica i trgovačkih lanaca, naročito u velikim gradovima. U tekstu se upozorava da bi ekonomski problemi, nestašice hrane i društvene tenzije mogli da dovedu do nemira.
Autor tvrdi da je zbog toga počeo da uči praktične veštine poput postavljanja solarnih sistema, održavanja pumpi za vodu i osnovnih električarskih radova. Čitaocima savetuje da naprave zalihe hrane, obezbede alternativne načine komunikacije i nabave fizičko zlato i srebro kao sredstvo razmene u slučaju finansijskog kolapsa.
Razmere mogućeg sloma
U tekstu se iznose procene da bi globalna glad mogla da odnese stotine miliona života, dok bi domino efekat, od nestašice đubriva do problema u nuklearnim elektranama, mogao da izazove još teže posledice.
Autori upozoravaju da je savremeni svet postao toliko međusobno povezan da bi prekid samo jednog ključnog trgovinskog pravca mogao da izazove opštu krizu civilizacije.
Poziv na pripremu
Na kraju, autor poziva ljude da postanu samostalniji, nauče praktične veštine, uzgajaju sopstvenu hranu i obezbede rezervne izvore energije. Smatra da je priprema za moguće poremećaje neophodna i poručuje da je sada trenutak za delovanje, dok su prodavnice još pune, svetla još rade i novac još ima vrednost.
Iako tekst iznosi veoma mračne prognoze, većina stručnjaka smatra da su ovakvi scenariji spekulativni i da ne postoji konsenzus da je globalni civilizacijski kolaps neizbežan.
