Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je da će zapleniti zamrznutu iransku imovinu kako bi njome pokrio „svu štetu“ na brodovima i teretu nastalu zbog sukoba na Bliskom istoku. Iran je oštro reagovao, a ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio je da bi takav potez predstavljao „zapaljiv presedan“ sa globalnim posledicama.
Tramp je u četvrtak na društvenoj mreži Truth Social poručio da će „od ovog trenutka svaka šteta naneta brodovima, teretu ili bilo čemu povezanom s tim biti plaćena iranskim novcem koji Sjedinjene Države drže pod svojom kontrolom“.
Dodao je da bi „ta šteta mogla biti veoma velika“ i ocenio da je to „pravedno i pošteno rešenje“.
Njegove izjave usledile su svega nekoliko sati nakon što su jemenski Huti, grupa koja ima bliske veze sa Iranom, saopštili da su izveli napade na dva saudijska naftna tankera u Crvenom moru. Sjedinjene Države su takođe optužile Iran da napada brodove u Ormuskom moreuzu, dok je Teheran poručio da svi brodovi koji prolaze tim područjem moraju da poštuju pravila koja je Iran uveo.
U ranijoj objavi Tramp je upozorio Teheran da ga zbog napada Huta čeka „ozbiljna vojna kazna“, nazivajući jemensku grupu „iranskim posrednikom i marionetom“. Rekao je da su SAD pre godinu dana „veoma snažno“ odgovorile Hutima i izrazio razočaranje što su ponovo pokrenuli napade nakon što su se, kako je naveo, tokom sukoba sa Iranom ponašali „profesionalno“.
Aragči je odbacio Trampov ultimatum, ocenivši da predstavlja opasno odstupanje od međunarodnih normi.
„Zaplena imovine druge države radi naplate budućih potraživanja koja nisu povezana sa tom imovinom predstavlja zapaljiv presedan“, napisao je na mreži Iks, dodajući da „kada vlade normalizuju konfiskaciju, ničija imovina više nije bezbedna“, kao i da „haos koji bi usledio neće biti ni lep ni miran“.
Tramp nije precizirao koja bi zamrznuta sredstva bila zaplenjena niti na osnovu kog pravnog osnova. Sjedinjene Države kontrolišu oko dve milijarde dolara zamrznute iranske imovine, dok se još više milijardi nalazi blokirano u državama poput Iraka, Katara, Japana i Luksemburga. Sudbina dela tog novca, koji je uglavnom zamrznut odlukom SAD, razmatrana je tokom pregovora između Vašingtona i Teherana, pre nego što su oni propali ranije ovog meseca.
Pretnja zaplenom iranske imovine podseća na način na koji je Zapad postupio sa oko 300 milijardi dolara ruske državne imovine zamrznute nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Većina tog novca blokirana je u Evropskoj uniji, iako ga Brisel zbog pravnih prepreka nije formalno konfiskovao.
Sjedinjene Države su 2024. godine usvojile zakon koji omogućava zaplenu ruske imovine i njen prenos Ukrajini, ali Vašington do sada nije primenio tu mogućnost. Moskva je zamrzavanje svoje imovine više puta okarakterisala kao „krađu“.
Nulta Tačka/RT
