Novo istraživanje sprovedeno na više od 2.000 starijih Japanaca pokazalo je da su niži nivoi vitamina C u krvi povezani sa manjom zapreminom sive mase mozga i slabijom povezanošću u ključnoj moždanoj mreži zaduženoj za pamćenje, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu PLOS One.
Istraživači sa Univerziteta Hirosaki analizirali su podatke iz projekta „Iki-Iki Health Promotion“, studije koja proučava faktore rizika za demenciju i srčana oboljenja. Učesnici su u proseku imali oko 70 godina i nakon uzimanja uzoraka krvi za merenje nivoa vitamina C podvrgnuti su magnetnoj rezonanci mozga.
Doktor Tomas Holand, istraživač koji proučava starenje mozga i nije učestvovao u istraživanju, opisao je rezultate slikovitim poređenjem.
„Ljudi sa višim nivoom vitamina C imali su bolje očuvane ‘zgrade’ i zdravije ‘puteve’ koji povezuju ključne delove mozga“, rekao je Holand.
Šta je pokazalo istraživanje
Studija je obuhvatila magnetne rezonance mozga i uzorke krvne plazme 2.044 Japanca starija od 64 godine.
Svaki učesnik dao je uzorak krvi nakon noćnog gladovanja, a zatim je obavljen pregled mozga na istom uređaju visoke rezolucije.
Naučnici su analizirali:
- zapreminu sive mase mozga;
- povezanost unutar takozvane „default mode“ mreže, koja učestvuje u pamćenju, samosvesti i drugim složenim mentalnim funkcijama.
Siva masa predstavlja moždano tkivo odgovorno za razmišljanje, pamćenje, obradu informacija i kontrolu pokreta.
Prilikom analize uzeti su u obzir starost, pol, pušenje, dijabetes i drugi faktori načina života.
Glavni autor studije, doktor Tomohiro Šintaku sa Univerziteta Hirosaki, rekao je da je povezanost između vitamina C i zdravlja mozga ostala vidljiva čak i nakon korekcije za obrazovanje, fizičku aktivnost, konzumaciju alkohola i druge faktore.
„Gubitak moždane strukture i smanjena povezanost unutar ove moždane mreže predstavljaju rane znake kognitivnog propadanja, uključujući Alchajmerovu bolest i blago kognitivno oštećenje“, rekao je Šintaku.
Prema njegovim rečima, uticaj vitamina C na strukturu mozga bio je uporediv sa poznatim faktorima rizika poput lošeg načina života i bolesti krvnih sudova.
Zašto je vitamin C važan za mozak
Vitamin C pomaže organizmu da neutrališe slobodne radikale koji se godinama nagomilavaju i mogu oštetiti moždano tkivo.
Takođe učestvuje u stvaranju neurotransmitera, hemijskih supstanci pomoću kojih moždane ćelije međusobno komuniciraju.
Ljudi ne mogu sami da proizvode vitamin C, pa ga moraju unositi hranom.
Najbolji prirodni izvori su:
- citrusno voće;
- bobičasto voće;
- zeleno lisnato povrće.
Preporučeni dnevni unos iznosi:
- 75 miligrama za većinu odraslih žena;
- 90 miligrama za većinu odraslih muškaraca.
Neki istraživači smatraju da bi veći unos mogao imati dodatne koristi, ali optimalna količina za dugoročno očuvanje zdravlja mozga još nije utvrđena.
I ranija istraživanja ukazivala su na isti trend
Holandska studija iz 2002. godine, koja je pratila 5.395 ljudi tokom šest godina, pokazala je da je visok unos vitamina C i E povezan sa 18 odsto manjim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti.
Pregled 12 istraživanja objavljen 2022. godine pokazao je da osobe obolele od Alchajmerove bolesti imaju značajno niži nivo vitamina C u krvi od zdravih ispitanika.
Rad objavljen 2012. godine u časopisu Neurology zaključio je da pravilna ishrana i određene hranljive materije mogu smanjiti rizik od smanjenja zapremine mozga za gotovo 40 odsto.
Doktor Kirk Mur je u intervjuu iz 2025. godine izjavio da su magnezijum i visoke doze vitamina C važni, ali često zanemareni faktori očuvanja kognitivnog zdravlja.
Ograničenja istraživanja
Autori naglašavaju da ova studija ne dokazuje da vitamin C direktno štiti mozak.
Jedan od razloga je to što ljudi sa višim nivoom vitamina C često vode zdraviji način života u celini.
Registrovani dijetetičar Džen Šajnman upozorava da su starije osobe posebno sklone nedostatku vitamina C zbog slabijeg apetita, manje raznovrsne ishrane, kao i promena u varenju i apsorpciji koje dolaze sa godinama.
Hronične bolesti, upale i pojedini lekovi dodatno povećavaju potrebe organizma za ovim vitaminom.
Doktor Holand ističe da nijedna namirnica ili vitamin sami po sebi ne mogu sprečiti demenciju.
„Ali dugoročna ishrana bogata hranljivim materijama, posebno voćem i povrćem koje sadrži mnogo vitamina C, može pomoći očuvanju kognitivnih sposobnosti“, rekao je.
Kao primer preporučio je mediteranski način ishrane i MIND dijetu.
Šta znače ovi rezultati
Autori smatraju da bi nivo vitamina C mogao predstavljati jedan od faktora na koji se može uticati kada je reč o očuvanju zdravlja mozga.
Ipak, naglašavaju da je potrebno još istraživanja kako bi se utvrdilo koliki unos vitamina C pruža najbolju dugoročnu zaštitu od kognitivnog propadanja.
Nova studija dodatno jača sve veći broj naučnih dokaza koji pokazuju da pravilna ishrana i zdrav način života mogu pomoći u usporavanju starenja mozga, očuvanju njegove strukture i smanjenju rizika od pada pamćenja i razvoja demencije.
