Kina je u petak zabranila isporuku robe dvostruke namene za 14 kompanija iz Evropske unije, ciljajući evropsku odbrambenu industriju svega nekoliko dana nakon što je EU u svoj 21. paket sankcija protiv Rusije uvrstila 14 kineskih i hongkonških firmi.
Objavljujući mere koje stupaju na snagu odmah, kinesko Ministarstvo trgovine ocenilo je postupke Brisela kao „grubo neprihvatljive“ i zatražilo od Evropske unije da „odmah ispravi svoju grešku, ukloni ozbiljne posledice svojih poteza i konkretnim delima zaštiti ukupne interese odnosa Kine i EU“.
Ograničenja se odnose na robu, softver i tehnologije dvostruke namene, odnosno proizvode koji imaju i civilnu i vojnu primenu. Među njima su i retki zemni elementi koji se koriste u proizvodnji dronova i čipova.
Kompanijama i subjektima van Kine takođe je zabranjeno da kompanijama sa crne liste isporučuju robu kineskog porekla dvostruke namene. Izvoznici mogu zatražiti posebnu dozvolu samo u izuzetnim slučajevima ili kada se proceni da je isporuka „zaista neophodna“.
Na čelu liste nalazi se nemački Rajnmetal, uz poljskog proizvođača elektronike Vigo Fotoniks, italijanskog proizvođača elektromotora Lafert, francuskog proizvođača dronova Kavok UAS, češkog proizvođača kamiona Tatra, holandsku brodograđevinsku kompaniju IHC Mervede, kao i više kompanija iz oblasti optike i laserskih tehnologija.
Nemačka i Francuska imaju po tri kompanije na listi, Italija i Poljska po dve, dok Holandija, Češka, Bugarska i Litvanija imaju po jednu.
Kineska misija pri Evropskoj uniji uputila je zvaničan protest, izražavajući „duboko nezadovoljstvo i odlučno protivljenje“ merama Brisela. Peking je odbacio pokušaje EU da odgovornost za rat u Ukrajini prebaci na Kinu i poručio da se „odlučno protivi neopravdanom stavljanju kineskih kompanija i građana na liste sankcija“.
Dvadeset prvi paket sankcija Evropske unije uveo je stroža izvozna ograničenja za 51 pravno lice zbog navodne podrške ruskom vojnom i industrijskom kompleksu. Na listi su se, pored kompanija iz kontinentalne Kine i Hongkonga, našle i firme iz Indije, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Brisel je sankcionisao uglavnom manje trgovačke i logističke kompanije iz lučkih gradova poput Guangdžoua, Šendžena i Daljena, dok je Peking odlučio da uzvrati udarom na evropsku odbrambenu industriju.
Cui Hongđijen, bivši kineski diplomata i direktor Centra za evropske studije na Pekinškom univerzitetu za strane studije, izjavio je za South China Morning Post da razlika u izboru meta ne znači da kineski odgovor nije recipročan. On je istakao da je Evropska unija tokom prethodnih paketa sankcija obuhvatila znatno veći broj kineskih kompanija nego što je Kina do sada sankcionisala evropskih.
„Pošto je čitava situacija nastala zbog rata između Rusije i Ukrajine, razumljivo je da Kina sada svoju odmazdu usmerava na Rajnmetal“, rekao je Cui.
„Iz perspektive Pekinga, ako već uzvraća, odgovor mora da zaboli.“
